Priče iz kraja
OSVOJI AUDI! - https://youtu.be/SaFIj3864JQ
Goran Pandev je poznati makedonski fudbaler. Rođen je 27. jula 1983. u Strumici, u Makedoniji, u tadašnjoj SFRJ. Trenutno igra u italijanskoj Seriji A za Đenovu. Za reprezentaciju Severne Makedonije je od 2001. do 2021. odigrao 122 utakmice i postigao 38 golova i po oba parametra je najbolji u reprezentaciji zbog čega se smatra jednim od najboljih makedonskih fudbalera.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Fudbalsku karijeru je započeo kao napadač u Belasici iz Strumice. U svojoj prvoj sezoni 2000/01 u 18 utakmica je postigao 6 golova.
Skrenuvši pažnju na sebe svojom dobrom igrom, prešao je u Inter iz Milana, ali je odmah poslat na pozajmicu u FK Specija (2002-2003) i FK Ankona (2003-2004). U Speciji je odigrao 22 utakmice i postigao 4 gola, a u Ankoni 20 utakmica i 1 gol.
Pandev je drugi makedonski igrač koji je zaigrao u italijanskoj Seriji A. Prvi je bio Darko Pančev.
Prilikom transfera Dejana Stankovića iz Lacija u Inter 2004. godine, Pandev je prešao u Lacio, gde je odigrao 159 utakmica i postigao 48 golova. Ugovor sa Lacijom je produžio do 2011. godine, ali je krajem 2009. godine taj ugovor poništen, a Pandev je postao slobodan igrač. Početkom 2010. godine, potpisao je ugovor sa Interom iz Milana.
Za seniorsku reprezentaciju debitovao je protiv Turske 6. juna 2001. godine. Prvi gol je postigao na protiv Malte koju je Severna Makedonija dobila ubedljivo sa 5:0.
U poslednjem meču doigravanja u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2020. protiv Gruzije Pandev je postigao odlučujući gol i tako prvi put odveo Severnu Makedoniju na neko veliko takmičenje. Kasnije je na samom prvenstvu postao prvi strelac reprezentacije na Evropskom prvenstvu na utakmici protiv Austrije koju je Severna Makedonija izgubila sa 3:1. Na taj način je i postao drugi najstariji strelac u istoriji turnira posle Ivice Vastića. Ovom utakmicom se i oprostio od reprezentacije.
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
GORAN PANDEV | Priče iz kraja #41
#GoranPandev #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Radomir Antić je bio srpski i jugoslovenski fudbaler a potom i fudbalski trener.
Najveći deo igračke karijere je proveo u beogradskom Partizanu. Jedini je trener koji je u svojoj karijeri trenirao Real Madrid, Atletiko Madrid i Barselonu. Bio je selektor reprezentacije Srbije.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Antić je rođen u Žitištu 22. novembra 1948, a kao šestogodišnjak se preselio u Užice. Igračku karijeru je počeo u Slobodi iz Užica 1967. godine, a zatim je prešao u Partizan, u kom je proveo najveći deo igračke karijere.
U Partizan je došao 1968. i u njemu je ostao do 1976. godine. Sa Partizanom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije u sezoni 1975/76, a za crno-bele je u prvenstvu Jugoslavije odigrao 181 utakmicu i postigao 9 golova.
U leto 1976. Antić je potpisao za Fenerbahče. U tom istanbulskom klubu je proveo dve sezone, pre nego što je prešao u špansku Real Saragosu. Godine 1979. Antić je prešao u Luton taun u kome je ostao do 1984. U maju 1983. je postigao gol koji je spasio klub od ispadanja iz prve lige, 4 minuta pre završetka poslednje utakmice u prvenstvu protiv Mančester sitija, koji je posle toga ispao iz lige.
Antić je trenersku karijeru započeo 1985. u Partizanu, kao pomoćni trener. Partizan je napustio tokom 1988.
Priliku da samostalno vodi ekipu, dobio je u Real Saragosi, za koju je nastupao i kao igrač. Njegov tim je tu sezonu završio na petom mestu, čime je izborio plasman u UEFA Kup. Na mestu prvog trenera Saragose je bio pune dve i po godine.
Antić je u martu 1991. preuzeo mesto prvog trenera Real Madrida. Real je vodio na poslednjih 12 utakmica u prvenstvu, u kojima je uspeo da dođe do trećeg mesta na kraju sezone, čime je izborio plasman u UEFA Kup. Vodio je ekipu i u prvom delu naredne sezone, na ukupno 19 utakmica.
Antić je u sezoni 1992/93. preuzeo Real Ovijedo. Ovijedo je završio sezonu dva mesta iznad zone ispadanja. Tokom leta 1993. doveo je Slavišu Jokanovića iz Partizana. Tu sezonu je Ovijedo završio kao deveti.
Dobri rezultati sa malim klubom, kakav je Ovijedo, učinili su ga interesantnim znatno većim španskim klubovima. Bio je u poslednjoj fazi pregovora sa Valensijom kada je dobio ponudu Atletiko Madrida, koju je prihvatio.
Kada je Antić preuzeo ekipu, u njoj je bilo 35 fudbalera. Antić je izvršio selekciju tih igrača i ostavio je grupu od njih 20, na koje je računao u narednoj sezoni.
Atletiko je dospeo na vrh tabele već posle drugog kola, a samo jednom su ga prepustili, nakon petog odriganog kola. Odmah u sledećem kolu su se vratili na čelnu poziciju i zadržali su je do kraja prvenstva. Antić je ekipu te sezone predvodio i do trijmufa u Kupu Kralja. U finalu su savladali Barselonu nakon produžetaka. Strelac jedinog pogotka je bio Milinko Pantić.
Atletiko je i u sezonu 1997/98. ušao dosta ambiciozno. Atletiko je u prvenstvu igrao u promenljivoj formi, pa su se pojavile glasine da bi Antić mogao biti smenjen. Nakon poraza od Lacija u Kupu UEFA predsednik Hil je saopštio novinarima da je pronašao zamenu za Antića.
Antić je 2. februara 2003. zvanično postavljen za trenera Barselone. Potpisao je šestomesečni ugovor. Antić je preuzeo klub kada je bio na 15. mestu Primere. Vodio je Barsu na 24 zvanične utakmice, zabeležio je 12 pobeda, osam nerešenih rezultata i četiri poraza. Uspeo je da na kraju sezone osvoji 6. mesto, i tako izbori plasman u Kup UEFA.U četvrtfinalu Lige šampiona je izgubio od Juventusa, i to nakon produžetaka. Na kraju sezone je napustio Barselonu.
Krajem januara 2004. je preuzeo Seltu. Selta se u tom momentu nalazila na 17. mestu Primere, sa samo jednim bodom više od prvog tima u zoni ispadanja. Selta je u toj sezoni igrala i u Ligi šampiona, gde ih je u osmini finala čekao Arsenal. Antić je sa Seltom na devet prvenstvenih utakmica osvojio samo sedam bodova.
Antić je 19. avgusta 2008. postavljen za selektora fudbalske reprezentacije Srbije. Vodio je nacionalni tim na 28 zvaničnih susreta (17 pobeda, 3 remija, 8 poraza). U kvalifikacijama ostvario direktan plasman na Svetsko prvenstvo 2010. u Južnoj Africi, na kome “orlovi” nisu prošli u drugi krug. Posle dve godine i 21 dana na čelu nacionalnog tima Radomir Antić je smenjen 15. septembra 2010. jednoglasnom odlukom Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Srbije.
U decembru 2012. je preuzeo kineskog superligaša Šandong. Antić je sa Šandongom sezonu 2013. u Superligi Kine, završio na drugom mestu na tabeli.
Preminuo je iznenada 6. aprila 2020. Godine u Madridu, u 72. godini života.
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
RADOMIR ANTIĆ | Priče iz kraja #35
#RadomirAntic #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Todor Veselinović je bio jugoslovenski fudbaler. klupski rekorder Vojvodine, jedan od najboljih jugoslovenskih strelaca svih vremena, četiri puta najbolji ligaški golgeter, koji je tokom igračke karijere nastupao i za Partizan, Sampdoriju, Vijenu, Union Sen Žiloa, Austriju Klagenfurt i Proleter Zrenjanin.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Veselinović je rođen u Novom Sadu 22. oktobra 1930. Ponikao je u podmlatku novosadske Sloge (ranije ime za Vojvodinu) kao jedan od najboljih učenika trenera Baneta Sekulića. Za boje novosadskih „crveno-belih“ odigrao je ukupno 196 prvenstvenih utakmica i postigao 126 golova, što predstavlja klupski rekord Vojvodine. Igrao je s velikim uspehom krilo, polutku i vođu navale.
Priče iz kraja - SVE EPIZODE https://www.youtube.com/playli....st?list=PLaeAcSlJ5NX
Tokom odsluženja vojnog roka 1952. igrao je za beogradski Partizan i na 53 utakmice postigao 50 golova. Kad se vratio u Novi Sad i nastavio da igra za Vojvodinu, četiri puta, od čega triput uzastopno, je bio najbolji ligaški strelac: u sezoni 1955/56. (zajedno sa Mujićem i Ognjanovom) postigao je 21 gol; 1956/57. - 28 golova; 1957/58. - 19 golova i 1960/61. zajedno sa Prljinčevićem) - 16 golova.
Kad se 1961. rastao od Vojvodine, igrao je kao profesionalac u Italiji, Austriji i Belgiji. Prvo je nosio dres Sampdorije iz Đenove, za koju je igrao dve i po godine (1961—1963), zatim bečke Vijene, a iz Austrije je otišao za Belgiju gde je jednu sezonu (1964—1965) igrao za briselski Union Sen Žiloa. Onda se opet vratio u Austriju gde je u ekipi Austrije Klagenfurt (Celovec) bio igrač i trener ove ekipe sve do 1969, kad je i započeo trenersku karijeru. Poslednju sezonu kao igrač (1967/68) proveo je u zrenjaninskom Proleteru.
Uz šest utakmica za „B“ selekciju (1954—1959) i 14 za mladu reprezentaciju, za koju je postigao rekordnih 20 golova, u 37 susreta nosio je dres najbolje selekcije i postigao 28 golova. Debitovao je 14. maja 1953. u prijateljskom susretu sa Belgijom (3:1) u Briselu, a poslednju utakmicu za reprezentaciju odigrao je 4. juna 1961. protiv Poljske u Beogradu.
Na olimpijskom turniru 1956. u Melburnu odigrao je sve tri utakmice za reprezentaciju Jugoslavije i postigao četiri gola. Tada je reprezentacija Jugoslavije osvojila srebrnu medalju na olimpijskim igrama. Učestvovao je i na Svetskom prvenstvu 1958. u Švedskoj i u susretu protiv Francuske (3:2) postigao dva gola, prvi i pobedonosni.
U dresu reprezentacije odigrao je nekoliko utakmica koje su ostale zapamćene po njegovim izvanrednim igrama. Na utakmici protiv Velsa (3:1), koja je igrana 22. septembra 1954. u Kardifu, ušao je u igru tek u drugom poluvremenu (zamenio Dvornića) i - postigao sva tri gola za Jugoslaviju. U susretu protiv Austrije (4:3) u jesen 1958. u Beču takođe je postigao tri pogotka.
Po prestanku s aktivnim igranjem, posvetio se trenerskom pozivu. Počeo je kao i tehnički referent Vojvodine i trener Proletera iz Zrenjanina, a nastavio u Kolumbiji gde je vodio ekipu Santa Fe i nacionalni tim Kolumbije na olimpijskom turniru 1972.
Posle neuspeha reprezentacije Jugoslavije na Svetskom prvenstvu u Španiji, 25. septembra 1982. imenovan je za saveznog kapitena, ali se zbog neuspeha reprezentacije na Prvenstvu Evrope povukao 12. jula 1984. i preuzeo treniranje turskog prvoligaša Fenerbahčea iz Istanbula, a radio je i u Italiji i Grčkoj.
Todor Veselinović je preminuo u Atini, 17. maja 2017.
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
TODOR VESELINOVIĆ | LEGENDA VOJVODINE | Priče iz kraja #34
#TodorVeselinovic #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Dušan Dule Savić je nekadašnji jugoslovenski i srpski fudbaler i današnji fudbalski trener. Dušan je rođen 1. juna, 1955. u Ubu. Fudbal ga je zanimao od najranijih dana, a počeo je da ga igra u lokalnom klubu Jedinstvo iz Uba.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Dušan Savić je 21. marta 1972. godine stigao na Marakanu da bi odigrao probnu utakmicu nakon koje je odmah bio uključen u klupski podmladak Crvene zvezde. Dve godine kasnije, 1974 godine, postaje prvotimac Crvene zvezde. Debitovao je krajem te sezone,kada je na devet odigranih utakmica postigao šest golova. Već u sezoni 1974/75 bio je prvi strelac kluba i šampionata Jugoslavije sa 20 pogodaka Za prvi tim crveno-belih nastupao je. do 1982. godine. Odigrao je 258 zvaničnih utakmica i postigao 149 golova (ukupno 410 mečeva i 266 pogodaka računajući sve utakmice). Treći je strelac u istoriji kluba po broju golova u zvaničnim susretima (sa 149 potignutih golova). Osvojio je dve šampionske titule 1977. i 1980. godine i jedan Kup 1982. godine. Osvajanje titule u sezoni 1980/81 je propustio zbog vojske, pa nije zabeležio nastup u prvenstvu. Dva puta je bio najbolji strelac lige i to u sezonama 1974/75 (20 golova) i 1978/79 (24 gola).
Priče iz kraja - SVE EPIZODE https://www.youtube.com/playli....st?list=PLaeAcSlJ5NX
Posle toga proveo je šest sezona u francuskoj Prvoj ligi: dve u FK Lil (Lille OSC) i četiri u FK Kan (AS Cannes). Šest meseci igrao je i u španskoj Prvoj ligi za Sporting iz Hihona (Sporting de Gijón) bez vremenski ograničenog ugovora.
U sezoni 1983/84 nastupao je za francuski Lil i na 36 ligaških mečeva postigao 12 golova. sledeće sezone je bio još uspešniji i na 34 utakmice 13 puta se upisao u strelce. Nova stranica u Savićevoj bogatoj karijeri od 1985. godine bio je Kan. Već u prvoj sezoni u dresu ovog kluba postigao je 15 pogodaka na 31 prvenstvenoj utakmici. Zapažen učinak imao je i u sezoni 1987/88, kada je na 30 susreta 11 puta matirao protivničke čuvare mreže, a u dresu Kana je i završio fudbalsku karijeru 1989. Godine.
U 19. godini Dušan debituje za tadašnju jugoslovensku reprezentaciju. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 12 utakmica i postigao četiri gola. Debitovao je 31. maja 1975. godine protiv Holandije, kada je postigao gol u pobedi od 30. poslednji meč za nacionalni tim odigrao je 13. oktobra 1982. protiv Norveške u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo, kada je postigao jedini gol za Jugoslaviju u porazu rezultatom 1:3.
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
DUŠAN DULE SAVIĆ | Priče iz kraja #33
#DuleSavic #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Marko Pantelić je bivši srpski fudbaler i reprezentativac Srbije. Igrao je na poziciji napadača. Rođen je u Beogradu, 15. septembra 1978. Tokom karijere je promenio dosta klubova među kojim su bili i Pari Sen Žermen, Smederevo, Crvena zvezda, Herta, Ajaks i Olimpijakos.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Počeo je da trenira u Crvenoj zvezdi sa samo osam godina. Bio je veliki talenat, ali se sa 13 godina preselio u Grčku, jer su mu roditelji tamo dobili posao. Za Iraklis je kao tinejdžer odigrao osam ligaških mečeva i postigao četiri gola, a zatim se preselio u francuski PSŽ, kao jedan od najtalentovanijih igrača u Evropi. Međutim, u Parizu se nije najbolje snašao pa je za prvi tim kluba iz grada svetlosti odigrao samo tri meča u sezoni 1997/98, a u dresu B tima je na 20 utakmica postigao 12 golova.
Zatim je nosio dres švajcarske Lozane, gde je u sezoni 1998/99. ostavio odličan utisak. Sa Lozanom je osvojio Kup Švajcarske, a zatim je prešao u Seltu iz Viga, gde je stagnirao. Imao je i epizode za zaborav u Šturmu iz Graca , kada je bio na pozajmici, i u švajcarskom Iverdonu , tada drugoligaškom timu. Vratio se u Srbiju i zaigrao za Obilić, ali se ubrzo razboleo na pripremama, pa je usledilo višemesečno lečenje. Bio je to najteži period u Pantelićevoj karijeri. Prelaskom u smederevski Sartid, počinje njegov pravi uspon, gde će kasnije steći značajno ime u svetu fudbala. U prolećnom delu 2003. godine na 16 ligaških utakmica za Sartid postigao je pet golova, a u finalu Kupa njegovim pogotkom Smederevci stižu do prvog trofeja u istoriji kluba pobedom nad Zvezdom od 1:0. U jesenjem delu sezone 2003/04. na 15 utakmica postiže osam pogodaka i to je bio dovoljan signal da Zvezda vrati svog nekadašnjeg đaka u klub.
Pantelić je na veliko zadovoljstvo ponovo stigao u klub svog detinjstva. Na 12 prvenstvenih utakmica postigao je pet golova u prolećnoj polusezoni i doprineo osvajanju titule šampiona Srbije i Crne Gore. Zvezda je u sezoni 2003/04. uzela oba trofeja na domaćoj sceni. Pantelić je proglašen i za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda 2004. godine u tradicionalnom izboru Zvezdine revije.
Međutim, Zvezda nije stigla do titule iako je osvojila isti broj bodova kao sezonu ranije. Pantelić je sa ukupno 24 gola u 40 utakmica bio golgeter Zvezde u celoj sezoni 2004/05. računajući sve takmičarske utakmice.
Počeo je i sezonu 2005/06. u klubu. Veliki broj atraktivnih golova je zabeležio u Zvezdinom dresu, jedno vreme bio kapiten i ljubimac navijača, a zatim je nastavio karijeru u dresu berlinske Herte.
Za Hertu je od 2005. do 2009. godine na 114 mečeva u Bundesligi postigao 45 pogodaka. Pružio je odlične igre, bio zaštitno lice kluba. U premijernoj sezoni na 28 ligaških utakmica 11 puta se upisao u strelce, a u sezoni 2006/07. na 42 utakmice u svim takmičenjima zabeležio je 16 golova. Borio se i za titulu sa Hertom u sezoni 2007/08, kada je na 28 prvenstvenih mečeva postigao 13 golova, ali su posustali u poslednjoj trećini šampionata. U poslednjoj sezoni (2008/09) na 37 utakmica u svim takmičenjima zabeležio je 13 pogodaka.
Zatim je i u dresu Ajaksa iz Amsterdama imao vrlo zapažen učinak. Na 25 prvenstvenih utakmica postigao je 16 golova i osvojio Kup Holandije u sezoni 2009/10. Kasnije je prešao u grčki Olimpijakos, gde je od 2010. do 2013. godine na 38 ligaških susreta postigao 20 golova. Sa crveno-belima iz Pireja osvojio je tri šampionske titule 2011, 2012. i 2013. godine i dva Kupa 2012. i 2013.
Pantelić je za reprezentaciju SCG i Srbije odigrao 43 susreta i postigao 10 golova. Debitovao je 16. novembra 2003. protiv Poljske (3:4) u Ploku. Interesantno je i to da mu nikako nije polazilo za nogom da zatrese mrežu u takmičarskim susretima, sve do oktobra 2009. i susreta sa Rumunijom (5:0) kada je bio strelac jednog i asistent kod dva gola "orlova". Na Svetskom šampionatu u Južnoj Africi selektor Antić ga je neočekivano držao na klupi, ali je u dva meča Pantelić postigao gol u porazu od Australije (1:2) i uz Milana Jovanovića bio jedini strelac za Srbiju koja je ispala u grupnoj fazi. Zablistao je u kvalifikacijama za Euro 2012, kada je otpisanu selekciju Srbije vratio u borbu za baraž golovima protiv Severne Irske (2:1 i 1:0) i Estonije (1:1), ali je koban bio poraz protiv Slovenije (0:1) 11. oktobra 2011. na kraju kvalifikacija. To je bio i poslednji Pantelićev meč u dresu nacionalne selekcije.
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
MARKO PANTELIĆ | Priče iz kraja #32
#MarkoPantelic #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Nikola Žigić je rođen u Bačkoj Topoli 25. Septembra 1980. Godine i bivši je srpski fudbaler i reprezentativac Srbije koji je igrao na poziciji napadača. Sa visinom od 2,02 m bio je jedan od najviših fudbalera na svetu. Odigrao je pedeset sedam utakmica za reprezentaciju i postigao dvadeset golova.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Karijeru je počeo u mlađim kategorijama AIK-a iz Bačke Topole. Nastupao je i za Mornar iz Bara u sezoni 2001/02 i kratko je nosio dres Kolubare iz Lazarevca 2002. godine. Kao član Zvezde nastupao je za Spartak iz Subotice na pozajmici, gde u drugom delu sezone 2002/03.
Povratkom Slavoljuba Muslina na klupu Crvene zvezde, Žigić se nametnuo na letnjim pripremama u Sloveniji 2003. godine. U tom trenutku bio je potpuno anoniman za širu fudbalsku javnost, a izdvajao se visinom od čak 202 cm, što potpuno atipično za napadača. Bio je među najvišim igračima na svetu.
Proglašen je za najboljeg igrača lige 2003. godine u tradicionalnoj anketi Večernjih novosti. Dolaskom Marka Pantelića u zimskom prelaznom roku dobio je pravu podršku u napadu i u narednom periodu činili su sjajan tandem. Nikola je sezonu završio kao najbolji strelac lige sa 18 golova. Crveno-beli su vratili titulu posle dve godine, osvojili duplu krunu i lansirali fantastičnog golgetera u novu zvezdu domaćeg fudbala. U sezoni 2003/04. odigrao je 36 utakmica u svim takmičenjima i sa 26 golova ubedljivo bio prvi strelac tima. Za manje od jedne godine prešao je put od nepoznatog igrača do reprezentativca Srbije i Crne Gore.
U domaćem šampionatu je bio sjajan u tandemu sa Pantelićem, koji je bio prvi, a Žigić četvrti strelac lige sa 15 golova. Ipak, ekipa nije stigla do titule, iako je osvojila isti broj bodova kao sezonu ranije. Zvezdin gorostas sa brojem 25 na leđima proglašen je i za najboljeg sportistu SD Crvena zvezda 2005. Godine.
Žiga i Pantela su torpedovali Inter iz Zaprešića u kvalifikacijama za Kup UEFA 2005. godine. Kasnije je u grupnoj fazi srušio slavnu Romu (3:0) na Marakani sa dva gola, od kojih je jedan bio fenomenalnim udarcem sa velike udaljenosti. Taj gol se danima vrteo na malim ekranima kao jedan od najlepših u ovom evropskom takmičenju. Crveno-beli su pod vođstvom Valtera Zenge superiorno osvojili šampionsku titulu sa rekordnom razlikom u odnosu na Partizan. Žigić je po drugi put proglašen za najboljeg igrača lige u anketi Večernjih novosti. Te sezone je u pohodu ka duploj kruni na 33 meča u svim takmičenjima postigao 20 golova i još jednom bio najefikasniji fudbaler Crvene zvezde.
Počeo je i sezonu 2006/07. u Zvezdi, ali tim nije uspeo da eliminiše snažnu ekipu Milana u kvalifikacijama za Ligu šampiona. Milan je kasnije i osvojio elitno takmičenje, a UEFA ih nije izbacila zbog nameštanja rezultata u Seriji A. Žigić je na sedam mečeva u svim takmičenjima postigao četiri gola, a zatim se u finišu letnjeg prelaznog roka preselio u Rasing iz Santandera.
U dresu Rasingu je u šampionatu Španije 2006/07. na 32 meča postigao 11 golova. Bio je odličan u tandemu sa Pedrom Munitisom, a zanimljiva je bila i velika razlika u visini između srpskog i nekadašnjeg španskog reprezentativca. Žigić je protiv Atletika iz Bilbaa 1. aprila 2007. postigao tri gola u pobedi od 5:4. Karijeru je nastavio u Valensiji, ali nije dobio pravi tretman u ovom klubu, jer je uglavnom ulazio sa klupe, osim u nekim mečevima u Kupu i u evropskim takmičenjima. Na 52 meča postigao je 17 golova i osvojio Kup Španije 2008. godine, da bi u drugom delu sezone 2008/09. na pozajmici u Rasingu odlično odigrao, i u 19 susreta u Primeri, 13 puta zatresao protivničke mreže.
Narednih pet sezona proveo je u dresu engleskog Birmingema, gde je od 2010. do 2015. na 159 utakmica u svim takmičenjima postigao 36 golova. Osvojio je i Liga kup 2011. godine, kada je u finalu protiv Arsenala postigao gol i asistirao kod odlučujućeg pogotka, ali je klub te sezone ispao u drugi rang takmičenja, popularni Čempionšip. Najefikasniji je u Birmingemu bio u sezoni 2011/12, kada je na 36 mečeva postigao 12 golova.
Za reprezentaciju Nikola je odigrao 57 utakmica i postigao 20 golova. Debitovao je 31. marta 2004. protiv Norveške (0:1) u Beogradu. Učestvovao je na dva Svetska prvenstva. Prvi put u Nemačkoj 2006. godine, kada je u dva odigrana meča postigao gol protiv Obale Slonovače (2:3), a drugi put u Južnoj Africi 2010. godine, gde je odigrao sva tri susreta, ali u oba slučaja nacionalni tim nije prošao grupnu fazu takmičenja. Poslednji put je u dresu Srbije nastupio 15. novembra 2011. godine protiv Hondurasa (0:2).
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
NIKOLA ŽIGIĆ | Priče iz kraja #31
#NikolaZigic #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Edson Arantes do Nasimento, poznatiji kao Pele, bivši je brazilski fudbaler i reprezentativac ove zemlje. Sa reprezentacijom Brazila osvojio je tri titule Svetskog šampiona (1958, 1962 i 1970). Karijeru je završio sa 1281 postignutim golom u 1363 utakmice. Smatra se jednim od najboljih fudbalera (i sportista uopšte) svih vremena.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Otac koji je igrao za nekoliko manjih brazilskih klubova u svom prvom nastupu za Atletico Mineiro teško je povređen i njegova karijera zaustavljena je na prvom koraku. Vratio se u Bauru gde je nakon oporavka igrao za klub iz grada, ali svoje znanje je prenosio na malenog Edsona, odnosno Peleta.
Otac tad nije znao da to ime na hebrejskom znači čudo - baš ono što je on napravio od fudbala. Dok mnogi treneri "velikog" fudbala danas zabranjuju deci da igraju futsal kako se ne bi povredili, jedan od najboljih ikada svoje prve fudbalske korake napravio je baš na malom fudbalu.
Od malog fudbala stigao je i do lokalnog kluba Baurua čije je juniore predvodio do dve titule prvaka Sao Paula, a trenirao ih je Valdemar de Brito, čovek koji je verovao da će Pele postati najbolji svetski fudbaler.
Te 1956. Brito je odveo Pelea na probu u Santos i odmah svoje predviđanje rekao direktorima, a Edson je oduševio nadležne i sa 15 godina završio u brazilskom velikanu, a već 7. septembra 1956. godine je u 7-1 pobedi protiv Korintijansa u debiju zabio i prvi gol. Već godinu dana kasnije Pele je sa 16 godina bio nezamenljivi deo seniorske ekipe Santosa, a te sezone postao je i najbolji strelac lige.
U junu iste godine debitovao je u dresu Brazila u porazu od Argentine (2-1) na Marakani. I dan danas je najmlađi strelac Brazila s golom koji je dao u toj utakmici - imao je 16 godina osam meseci i 14 dana.
Godinu dana kasnije je sa Santosom osvojio i prvu titulu prvaka, a te sezone je dao ukupno 58 golova, što je i dan danas rekord brazilske lige. Te godine svet je upoznao Pelea na Svetskom prvenstvu u Švedskoj gde je stigao s povređenim kolenom. Trebalo je da bude izostavljen iz ekipe, ali saigrači su insistirali na njegovom ostanku. Najmlađi je igrač koji je ikad zaigrao na Svetskim prvenstvima.
Hteli su ga Real Madrid, Juventus, Mančester Junajted, a milanski Inter je načelno uspeo da dogovori prelazak u Evropu, ali to je izazvalo revolt kod navijača Santosa pa je Morati morao sve da prekine na zahtev predsednika Santosa. 1959. Pele nije uspeo da osigura titulu prvaka sa Santosom, a godinu dana kasnije vratili su se na tron, a osvojili su i Tacu Brasil čime su se plasirali na Copu Libertadores.
Santos je osvojio i Copu Libertadores 1963. i brazilski Campeonato serije A 62., 63., 64. i 65. godine, a Pele je bio glavna okosnica ekipe.
Na svetsko prvenstvo 1962 godine Pele je došao kao velika zvezda, Brazil kao jedan od favorita za osvajanje naslova prvaka, a ispali su. Na utakmici protiv Portugala ga je povredio jedan fudbaler, a nije dobio crveni karton i ta greška proglašena je jednom od najvećih u istoriji Svetskih prvenstava. Kako zamene nisu bile dopuštene, Pele je morao da igra do kraja utakmice. Nakon toga rekao je da više nikad neće igrati na SP-u, ali išao je i preko svoje reči.
Pogazio je svoju reč i zaigrao na SP-u 1970.
Odbijao je pozive u reprezentaciju nakon tog susreta, ali ipak se vratio. Bilo je to njegovo poslednje Svetsko prvenstvo, u nedalekom Meksiku. Brazil je redom pobeđivao Čehoslovačku (4-1), Englesku (1-0) i Rumuniju (3-2) u grupnoj fazi, zatim Peru u četvrtfinalu (4-2), Urugvaj u polufinalu (3-1), i Italiju u finalu (4-1).
Tako je s Brazilom osvojio i svoje treće Svetsko prvenstvo, a poslednju utakmicu u reprezentativnom dresu odigrao je protiv Jugoslavije (2-2), 18. jula 1971. Tri godine kasnije Pele je napustio Santos i prešao u američki Njujork Kosmos, iako je povremeno znao da odigra neku utakmicu za Santos. S njima je osvojio i titulu prvaka 1977. godine. Poslednju utakmicu je odigrao 1. oktobra 1977. godine. Bio je to prijateljski meč između timova Kosmosa (Cosmos) i Santosa (Santos).
Od reprezentacije Brazila Pele se oprostio 18. jula 1971. godine na prijateljskoj utakmici protiv Jugoslavije (2:2).
Peleov rekord u postizanju golova često objavljuje FIFA kao 1281 golova u 1363 igre. Ovi podaci obuhvataju golove koje je Pele postigao u prijateljskim klupskim utakmicama, kao što su internacionalne ture koje je Pele ostvario sa Santosom i Njujork Kosmosom, kao i nekoliko igara u kojima je Pele igrao za timove brazilskih oružanih snaga za vreme njegove nacionalne
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
PELE Edson Arantes do Nascimento | Priče iz kraja #30
#Pele #PriceIzKraja #MeridianSportTV
Mateja Kežman (12. april 1979, Zemun, SFRJ) bivši je srpski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Fudbalom je počeo da se bavi u Zemunu a pravu afirmaciju je stekao u Partizanu sa kojim je bio najbolji strelac lige. Nakon beogradskih crno-belih igra za PSV Ajndhoven gde nastavlja da bude efikasan i postaje najbolji strelac i u Holandiji. Nakon PSV-a prelazi u Čelsi kod trenera Murinja a kasnije je igrao za Atletiko Madrid, Fenerbahče, PSŽ, Zenit a pred kraj karijere je igrao u BATE Borisovu i Južnoj Kini.
Za reprezentaciju SRJ i SCG je u periodu od 2000. do 2006. godine odigrao 49 utakmica i postigao 17 golova. Igrao je na Evropskom prvenstvu 2000. godine u Belgiji i Holandiji i na Svetskom prvenstvu 2006. godine u Nemačkoj.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
#MatejaKežman #PričeIzKraja
Dušan Bajević je bivši jugoslovenski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Jedan od najboljih i najpopularnijih hercegovačkih fudbalera, sa 164 gola, odmah iza Santrača, drugi jugoslovenski je prvoligaški strelac svih vremena.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Rođen je u Mostaru, 10. decembra 1948. Karijeru je započeo u mostarskom Veležu, kod trenera Sulejmana Rebca. Za Velež je odigrao oko 400 utakmica i postigao 170 golova u periodu od 1967. do 1975. godine, a onda prešao u grčki AEK, sa kojim je osvojio dve titule šampiona Grčke. U Velež se vratio 1981. godine i u ovom klubu ostao do kraja karijere, 1983. Godine.
DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22 https://youtu.be/6uGb74xxzeM
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 37 utakmica i postigao 29 golova. Bio je učesnik Svetskog prvenstva u Nemačkoj 1974, a na utakmici protiv Zaira, koju je Jugoslavija pobedila sa 9:0, postigao je tri gola. Drži rekord po broju golova za reprezentaciju Jugoslavije u jednoj utakmici. U meču protiv Venecuele pet puta je zatresao mrežu. Najuspešniji je bio u sezoni 1969/70, kada je sa Santračem podelio prvo mesto na listi najboljih strelaca sezone, sa 20 golova.
Neposredno po završetku igračke, počeo je karijeru fudbalskog trenera, u Veležu, s kojim je 1986. godine osvojio Kup Jugoslavije, tadašnji Kup maršala Tita. Velež je u finalu pobedio zagrebački Dinamo sa 3:1, a 1987. godine igrao je u finalu. U AEK se, kao trener, vratio 1988. godine i iste sezone je sa ovim klubom osvojio titulu prvaka Grčke, prvu za AEK posle 10 godina. AEK je pod Bajevićevim vođstvom bio prvak Grčke još tri puta uzastopno 1992., 1993., i 1994. godine. Bajević je 1997. postao trener Olimpijakosa, s kojim je iste sezone osvojio titulu prvaka Grčke, a 1999. „duplu krunu“, prvenstvo i kup. Posle Olimpijakosa kratko se zadržao u solunskom PAOK-u, kome je doneo Kup Grčke 2001. godine. U AEK se vratio 2002, a iako je sa klubom ponovo postigao zapažene rezultate u Ligi šampiona, Bajević je zbog pritiska napustio klub. Ponovo je seo na klupu Olimpijakosa, s kojim je iste sezone, sa deset osvojenih bodova u grupi, bio nadomak plasmana u drugu rundu Lige šampiona, ali je zato „dogurao“ do četvrte runde rundu Kupa UEFA.
U maju 2006. preuzeo je funkciju šefa stručnog štaba Crvene zvezde, sa kojom je osvojio jesenju titulu sa čak 14 bodova prednosti nad Partizanom. Za vreme utakmice sa novosadskom Vojvodinom, 10. marta 2007, ustao je i uputio se ka svlačionici, iako je do kraja meča ostalo 20 minuta. Podneo je ostavku posle te utakmice.
Nakon beogradskih “crveno-belih”, ponovo se vraća u Grčku, ovog puta na klupu solunskog Arisa, sa kojim je u sezoni 2007-08 napravio odličan rezultat pošto je u nacionalnom šampionatu Grčke svoj klub doveo do četvrtog mesta, a u nacionalnom Kupu „drevne države“ dogurao je do polufinala.
U novembru 2008. preuzima atinski AEK. Ovo je bio treći mandat srpskog trenera na klupi atinskog kluba. Vodio ga je od 1988. do 1996, zatim od 2002. do 2004. U avgustu 2010. napadnut je na terenu od strane navijača AEK-a posle poraza svog tima u pripremnoj utakmici svog kluba sa Kaliteom, članom druge lige Grčke. Iako je podržan od strane uprave kluba, ubrzo nakon toga, iskusni stručnjak je napustio AEK nakon poraza njegove ekipe od Olimpijakosa rezultatom 3:1, zbog čega su Atinjani sa svega četiri boda iz četiri kola plasirani tek na 13. poziciji u grčkom prvenstvu.
Nakon AEK-a, kao šef stručnog štaba sedeo na klupi kiparske Omonije (2010) i grčkog Atromitosa (2012).
Krajem decembra 2019. imenovan je za novog selektora Bosne i Hercegovine. Zaista impresivna biografija!
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
DUŠAN BAJEVIĆ | Priče iz kraja #27
#DusanBajevic #LegendeFudbala #PriceIzKraja
Milan Galić je bivši jugoslovenski fudbaler i legenda FK Partizan. Ponikao je u zrenjaninskom Proleteru, afirmisao se u Partizanu, nastavio karijeru u Standardu iz Liježa, a završio u Remsu. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao 51 utakmicu i dao 37 golova, što je jedan gol manje od najboljeg reprezentativnog strelca, Stjepana Bobeka.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Rođen je 8. marta 1938. u Temerinu, gde se otac Ilija nastanio, posle ratovanja na Solunskom frontu, napustivši rodno Bosansko Grahovo. Pola godine pre nego što se rodio kao najmlađi od četvoro dece, otac Ilija je umro. U ratnom vihoru 1944. ostao je i bez majke Sofije, koju su ubile ustaše, a siročad su se razdvojila. Milan je četiri ratne godine proveo u zbegu u Bosni, gde ga je po oslobođenju sestra Marija, inače partizanka, pronašla i vratila u Vojvodinu. Rastao je u domovima za siročad u Kanjiži, Molu, Titelu i najzad Zrenjaninu.
Po prirodi povučen, dugo je trebalo da se odluči i prijavi treneru omladinaca domaćeg Proletera Koči Kolarovu. Trener Kolarov očinski je prihvatio Galića, koji njegove savete nikad nije zaboravljao. Kad je navršio 16 godina, postao je i omladinski reprezentativac Jugoslavije.
DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22 https://youtu.be/6uGb74xxzeM
Za sve ovo vreme u Zrenjaninu je završio osnovnu školu i gimnaziju, a pre mature je postao prvotimac u Proleteru. Već kao afirmisani igrač, prešao je u Partizan, ali se brzo vratio da pomogne svome timu u kvalifikacionim borbama za ulazak u Prvu ligu. Pošto je Sarajevo zaustavilo sve želje Zrenjaninaca, Galić se vraća u Partizan i posle nekih sporova zbog njegove registracije za “crno-bele”, stiče pravo igranja na prvenstvenim utakmicama tek u proleće 1959.
Igrao je levo krilo i levu polutku, ali se kod najšireg kruga ljubitelja fudbala proslavio kao vođa napada. lako osrednjeg rasta (visok 176 cm), nije pripadao onim robusnim napadačima koji su dominirali fizičkom snagom. On je, naprotiv, bio vođa navale posebnog tipa. Vrlo brz i okretan, sposoban da se kreće na velikom prostoru igrališta, da se nade na svakoj poziciji u navalnom redu, Galić je bio uspešan graditelj igre i izvanredan strelac.
U dresu Partizana Galić je odigrao ukupno 281 utakmicu i postigao 165 golova. Iako sjajan strelac, čiji su pogotci često odlučivali brojne utakmice, nijednom nije bio najbolji golgeter u prvenstvu, ali je zato osvojio 4 šampionske titule sa Partizanom: 1961, 1962. i 1963. i 1965. godine.
Igrao je i u nezaboravnoj sezoni kad je Partizan stigao do finala Kupa evropskih šampiona. Nalazeći se na odsluženju kadrovskog roka u JNA, odigrao je samo tri utakmice (i postigao dva gola), ali je doprineo da ova generacija Partizana stigne skoro do trona evropskog fudbala.
Pripremajući se za olimpijski turnir 1960. godine u Italiji, Galić je učvrstio mesto u ekipi. U odlučujućoj utakmici protiv Danaca, već u 1. minutu igre, postigao je vodeći gol za Jugoslaviju i skoro ponovio podvig iz debitantskih dana, ali je u 38. minutu zbog prigovora sudiji Lo Belu bio – isključen! Umesto njega, na kapitensko postolje ispeo se Bora Kostić, a on je kao poslednji primio pobedničku medalju…
Iste godine igrao je i u finalu prvog Kupa evropskih nacija 10. jula 1960. protiv SSSR-a (1:2) u Parizu.Naša ekipa osvojila je „srebro” – titulu vicešampi-ona Evrope.
Na Svetskom prvenstvu 1962. godine u Čileu, na kome je naš tim osvojio četvrto mesto, Galić je igrao na svih pet utakmica i postigao tri gola. Tada se nalazio u zenitu karijere i njegove igre ocenjene su svetskim dometima.
Kad se 1966. godine raspao onaj slavni tim Partizana, Galić je medu poslednjima otišao u inostranstvo. Od oktobra 1966. do juna 1970. igrao je za belgijsku ekipu Standard Liege, a zatim od juna 1970. do juna 1973. godine u Francuskoj, za ekipu Stade de Reims.
Pošto se 1973. vratio u Beograd, završio je studije i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ostao je aktivan u fudbalu, kao pravni stručnjak u Fudbalskom savezu Jugoslavije.
Preminuo 13. septembra 2014. u Beogradu.
To bi bilo to od ovog videa, hvala vam što ste ostali do samog kraja. Lupite lajk ukoliko vams e video svideo, a ukoliko želite da vidite još zanimljivosti iz sveta sporta pretplatite se na kanal jer će takvog materijala biti u budućnosti.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
MILAN GALIĆ - LEGENDA PARTIZANA | Priče iz kraja #28
#MilanGalic #LegendeFudbala #PriceIzKraja
Blagoje Moša Marjanović je bivši srpski i jugoslovenski fudbaler i trener. Nekad je bilo dovoljno reći: Moša, i znalo se o kome je reč. Njegova biografija je sinonim za fudbalsko majstorstvo u vremenu između dva rata. Sjajan igrač i nenadmašan golgeter.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Rođen je u Beogradu od oca Dimitrija, trgovca, i majke Sofije. Počeo je da igra još kao dečak, u trećem timu podmlatka “Jugoslavije”, da bi ga Radenko Mitrović, najveći lovac na talente, odveo u BSK. Mošina karijera bila je skokovita. Brzo je postao prvotimac i reprezentativac. Gotovo da je bilo nezamislivo da prođe utakmica, a da Moša ne postigne gol.
DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22 https://youtu.be/6uGb74xxzeM
Igrao je na poziciji centarfora i desne polutke i sa Aleksandrom Tirnanićem je sačinjavao čuvenu desnu stranu reprezentacije i BSK. Za reprezentaciju je debitovao 28. juna 1926. na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke u Zagrebu. Prvi put se u listu strelaca upisao 15. maja 1927. protiv Bugarske, u Sofiji kada je u poslednjih pet minuta postigao jedina dva gola na meču.
Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1930. u Urugvaju. Igrao je u sve tri utakmice koje je reprezentacija tamo odigrala. U drugom meču protiv Bolivije (4—0), bio je strelac drugog gola. Reprezentacija Jugoslavije je na tom prvenstvu završila takmičenje porazom od Urugvaja sa 6-1, u polufinalu. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Tada je Marjanović postigao jedini gol na utakmici. Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije je bio tri puta, 1930, 1936. i 1937.
Posle Svetskog prvenstva, BSK je počeo da plaća svoje igrače. Plate su primali jedino Moša Marjanović i Aleksandar Tirnanić, čime su postali prvi profesionalci u jugoslovenskom prvenstvu. Moša je primao visoku platu za ono vreme, 1.800 ondašnjih dinara.
Za vreme rata je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj. Po povratku iz zaroblejništva posvetio se trenerskom pozivu.
Trenersku karijeru je počeo u BSKu, koji je sa klupe predvodio tri sezone. Prvi trofej kao trener je osvojio u kupu 1953., nakon pobede nad Hajdukom iz Splita od 2-0. U sezoni 1954/55. BSK je bio vicešampion, a iste godine je osvojen i kup, nakon pobede istim rivalom i istim rezultatom kao prethodnog puta. Nakon toga je dve godine boravio u Italiji, gde je prvo trenirao Torino, a zatim Kataniju. Od 1960 je bio trener FK POBEDA Prilep. Kada se spremao da nastavi trenersku karijeru u Kairu, doživeo je 1961. godine moždani udar sa čijim se posledicama borio punih 20 godina, do kraja svog života.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
BLAGOJE MOŠA MARJANOVIĆ | Priče iz kraja #26
#MosaMarjanovic #LegendeFudbala #PriceIzKraja
Aleksandar Tirnanić Tirke je bio srpski i jugoslovenski fudbaler, a nakon igračke karijere bio je trener i selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Rođen je u Krnjevu, opština Velika Plana. Tirnanić je još uvek bio u povoju kada se njegova radnička porodica preselila u Beograd. Nije ni upamtio oca, metalskog fabričkog radnika, koji je poginuo 1914, kao vojnik Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu.
DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22 https://youtu.be/6uGb74xxzeM
Odgajan od strane samohrane majke, mladi Tirke je ubrzo razvio ljubav prema fudbalu, koji je vežbao na terenima oko Bare Venecije na desnoj obali Save. Tu ga je uočio trener Radenko Mitrović koji ga je doveo u podmladak tima SK Jugoslavija. Međutim, Tirnanić je ubrzo odlučio da pređe u rivalski FK Beogradski Sport Klub (BSK), gde se vremenom razvio u impozantno desno krilo. Shvativši svoj talenat, ubrzo je napustio školu i potpuno se posvetio fudbalu.
Sa 17 godina debitovao je za seniorski tim; kao temperamentan igrač ubrzo je činio tandem sa Mošom Marjanovićem.
Pre rata BSK je teško izlazio na kraj sa zagrebačkim “purgerima”, kako su navijači popularno nazvali igrače “Građanskog”. Sa “Hajdukom” i “Jugoslavijom” je išlo mnogo lakše, mada je ponekad na tim utakmicama dolazilo do usijanja.
Bio je sjajno desno krilo, sa Mošom nezaboravna desna strana “plavih”, tandem asova kojem su navijači pevali pesme.
Tirnanić je proveo celu profesionalnu karijeru u klubu BSK za koji je odigrao 500 utakmica. Sa klubom je osvojio pet titula u prvenstvu Jugoslavije.
Pre rata Tirnanić se družio sa studentima revolucionarnih sklonosti. Nije bio član, ali se znalo da je simpatizer revolucionarnog radničkog pokreta. Poznavao je Koču Popovića, Ivu Lolu Ribara, a družio se sa Veselinom Maslešom. Nosio je poverljiva pisma Komunističke partije u Pariz.
Diskretan, nikad nije pitao šta je, ali je znao da je to važno i poverljivo. Bio je jedan od najpopularnijih sportista koji je podržao akciju da se bojkotuju Olimpijske igre 1936. u Hitlerovom Berlinu.
Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije odigrao je 50 utakmica i postigao 12 golova u periodu od 1929. do 1940. godine. Debitovao je 6. oktobra 1929. u utakmici Balkanskog kupa protiv Rumunije u Bukureštu, a prvi gol je postigao aprila 1930. protiv Bugarske za rezultat od (6:1) u Beogradu u okviru istog takmičenja. Poslednju utakmicu u dresu nacionalnog tima odigrao je marta 1940. u utakmici Dunavskog kupa protiv Rumunije u Beogradu.
Na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1930. u Urugvaju, Tirnanić je sa nepunih 20 godina (dan pre svog 20. rođendana) postigao gol što ga je uvrstilo među najmlađe golgetere.
Kao selektor sastavio je 102 državne reprezentacije. Trenirao je jugoslovenski tim na dva Svetska prvenstva, 1954. i 1958, a bio je i u selektorskoj komisiji na Evropskom prvenstvu 1960. kada je Jugoslavija zauzela drugo mesto, kao i na Olimpijskim igrama 1960. kada je reprezentacija Jugoslavije osvojila zlato.
Tirke je bio selektor starog kova: nije od fudbala stvarao nauku, niti je igračima davao taktičke zadatke. Tražio je od njih samo jedno: da imaju stvaralački odnos prema fudbalu! Dao im je slobodu, insistirao na zalaganju, trčanju i hrabrosti.
Kako je on vršio selekciju, ostaće tajna koju nikad niko neće odgonetnuti. Često mu je bilo dovoljno da nekog igrača vidi samo na jednoj utakmici i da u njemu, pre svih drugih, zapazi ne samo talenat, već i krajnji domašaj. Sve se kod njega zasnivalo na intuiciji.
Na dužnosti selektora bio je godinama. Dok su se drugi odlazilii, on je odolevao, bilo kao član selektorske komisije ili kao savezni kapiten. I to je jedna od misterija vezanih za ovog “Čoveka od fudbala”.
Uzor je bio kasnije poznatom selektoru Miljanu Miljaniću, stručnjaku koji je imao potpuno suprotan stil rada, drugačije shvatanje igre, opredeljenje, način selekcije. Naročito je insistirao na tome da se tadašnji mladi stručnjak ne povodi za modom i da ne presađuje u naš fudbal ono što su tada praktikovali Mađari, Nemci, Englezi i Holanđani.
Aleksandar Tirnanić je preminuo u Beogradu 13.decembra 1992. godine.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
ALEKSANDAR TIRNANIĆ TIRKE | Priče iz kraja #25
#AleksandarTirnanicTirke #LegendeFudbala #PriceIzKraja
Vladimir Beara je rođen u Zelovu u Dalmacija, u tadašnjoj Kraljevini SHS i bivši je jugoslovenski golman srpske nacionalnosti. Igrao je u splitskom Hajduku, zatim za Crvenu zvezdu, a potom odlazi za Keln. Bio je učesnik Olimpijskih igra 1952, kao i na svetskim prvenstvima 1950, 1954 i 1958.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Pre nego što je počeo ozbiljno da se bavi fudbalom, Beara je bio električar po zanimanju, koji je u slobodnom vremenu statirao u Splitskom kazalištu i pomalo igrao balet. Na igralištu splitskog fudbalskog tima „Hajduk“ slučajno se zatekao da bi vežbao elastičnost, odraz i visoki skok u baletu, a ostao da bi postao (zajedno sa Džajićem) jugoslovenski fudbaler sa najviše osvojenih domaćih trofeja — sedam titula prvaka i dva pehara Kupa Maršala Tita.
Za NK Hajduk je odigrao 308 utakmica i primio 139 golova. Sa Hajdukom je osvojio Prvenstva Jugoslavije 1950, 1952. i 1955.
Posedovao je neobičan stil, kretanje drugačije od ostalih golmana, delovao kao da umesto kičmenog stuba ima gumenu cev. Zvali su ga Ero, šjor balerina, meštar, čovjek od gume, Veliki Vladimir. Današnji golmani postavljaju živi zid kad je slobodan udarac i na 25 metara od gola. Beari je to bilo smešno. „Ća će mi neko stajat ispred mene. Ma ne more mi dat go sa dvaes metri, pa di će mi ga dat“ govorio je. I branio sve lopte koje su dolazile s prostora izvan šesnaesterca. I one iznutra, uključujući penale.
Uz Bernarda Vukasa, apsolutno najveće ime Hajduka u posleratnom periodu, Beara je bio najcenjeniji, ali samo izvan kluba. U Hajduku su ga ponižavali.
Čaša se prelila 1955. godine, kad Hajduk osvaja titulu prvaka Jugoslavije. Na svečanom prijemu predsednik kluba, Marko Markovina, zahvaljuje svima poimenice, posebno Vukasu, ali preskače Bearu. Beara više ne može da ćuti, prilazi i pita Markovinu: „A, di sam tu ja, mene nisi ni spomenuo“. „Ti si običan golman, imamo još dvojicu takvih, što bi te spominjao“- odgovorio je Markovina. Beara napušta svečanost, odlazi kući i sutradan zove prvog čoveka crvene zvezde dr Acu Obradovića koji mu kaže da sedne u prvi voz za Beograd.
U Crvenu zvezdu je prešao 1955. i sa njom osvojio prvenstva 1956, 1957, 1959. i 1960. i dva Kupa Jugoslavije 1958. i 1959. Odigrao je 174 utakmice, 83 prvenstvene i primio 81 gol. Igrao je za Crvenu zvezdu protiv Mančester Junajteda, nakon koje su fudbaleri Mančestera doživeli tešku nesreću kod Minhena. Beara je svoju karijeru završio u nemačkim klubovima Alemanija Ahen (1960-1962) i Viktorija Keln (1963-1965).
Za reprezentaciju Jugoslavije je odigrao 59 utakmica između 1950. i 1959. Debitovao je 8. oktobra 1950. protiv reprezentacije Austrije (poslednjih deset minuta igre 2:7), a oprostio se od reprezentacije 1959. u Beogradu protiv Mađarske (2:4).
Beara je učestvovao na Olimpijskim igrama 1952. u Helsinkiju i osvojio je srebrnu medalju. U finalnoj utakmici protiv Mađarske 0:2 odbranio je slavnom Puškašu udarac sa 11 metara. Upamćen je po izvanrednoj odbrani u Londonu (1950) protiv Engleske (2:2), kada su ga engleski novinari nazvali Veliki Vladimir.
Igrao je na tri Svetska prvenstva: 1950, 1954. i 1958.
Nastupio je u reprezentaciji FIFA pod nazivom reprezentacije ostatak sveta protiv reprezentacije Engleske 1953. u Londonu (4:4).
Beara je 1967. završio Višu trenersku školu u Kelnu. Radio je kao trener u Nemačkoj, Holandiji, Kamerunu i Jugoslaviji.
Vladimir Beara je preminuo 11. avgusta 2014. godine. Iako je za života sebi izradio grobnicu na pravoslavnom groblju u rodnom mestu, protivno svojoj želji sahranjen je na splitskom groblju Lovrinac uz prisustvo tri rimokatolička sveštenika.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
VLADIMIR BEARA - NAJBOLJI JUGOSLOVENSKI GOLMAN | Priče iz kraja #24
#VladimirBeara #CrvenaZvezda #PriceIzKraja
Slobodan Santrač je naš legendarni fudbaler i najbolji strelac u istoriji jugoslovenskog fudbala, sa 1301 postignutim golom. Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije od 1994. do 1998, fudbalske reprezentacije Saudijske Arabije 2001. i makedonske fudbalske reprezentacije 2005.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Santrač je rođen 1. jula 1946. u Koceljevi. Još kao omladinac bavio se amaterski rukometom i fudbalom. U tom periodu bio je rukometni golman kluba ZSK a rukometom je prestao da se bavi 4. jula 1961. godine. Od tada mu počinje profesionalna fudbalska karijera.
Relativno sitan za centarfora sa 171 cm i 66 kg, Slobodan je imao sposobnost da se u šesnaestercu uvek dobro postavi. Fudbal je počeo da igra u pionirskom timu Takova iz Gornjeg Milanovca, gde je prema ličnoj evidenciji na 46 utakmica postigao 56 golova. Zatim odlazi u Metalac iz Valjeva, gde je u početku igrao halfa. U leto 1962. prvi put je zaigrao za prvi tim, a prvi put kao centrafor je igrao na kup utakmici protiv beogradskog Dušanovca, kada je postigao šest golova. U proleće 1965, dok je još imao pravo da igra za omladinsku ekipu, na četvrtfinalnoj utakmici Omladinskog kupa Metalac-Partizan gde je rezultat bio (4:0) postigao je sva četiri pogotka. Za Metalac iz Valjeva je odigrao 321 utakmicu i postigao 376 golova.
Prvi ugovor za OFK Beograd potpisao je 21. jula 1965. Prvi ligaški gol postigao je na utakmici sa zagrebačkom Trešnjevkom (3:3) na Omladinskom stadionu na Karaburmi. To je bila njegova četvrta utakmica za OFK Beograd. Kao član OFK Beograda Santrač je 26. maja 1966. osvojio trofej fudbalskog Kupa Jugoslavije, kada je u finalu pobeđen zagrebački Dinamo sa 6:2. Tada je navalni trio „Tri S " koji su činili (Skoblar, Samardžić i Santrač) postigao po dva gola. Svoj stoti ligaški gol Santrač je postigao na Koševu protiv Sarajeva.
U drugoj polovini sezone 1977/78. prešao je u FK Partizan s kojim je osvojio titulu prvaka države i trofej pobednika Srednjoevropskog kupa. Poslednji, 218. ligaški gol Santrač je postigao kao član zemunske Galenike 1983. na utakmici protiv Budućnosti u Podgorici (1:1). U Galenici je i završio karijeru.
Pravo igranja u inostranstvu Santrač je stekao 1974. kada ga je OFK Beograd prodao ciriškom Grashoperu za 300 000 švajcarskih franaka. Za 22 meseca nastupanja u Grashoperu Santrač je postigao 29 golova. Na utakmici protiv ekipe Zorlicon (10:1) postigao je devet golova čime je izjednačio svoj rekord sa utakmice Metalac - Kolubara (14:1).
Kada se uračunaju sve utakmice koje je Santrač odigrao (pionirske, omladinske i prve ekipu timova za koje je nastupao, tim JNA, utakmice za sve selekcije SFRJ i takmičenja za Kup UEFA i Kup sajamskih gradova) dobija se broj od 1359 utakmica na kojima je Santrač postigao 1301 pogodak. Uvršten je u Ginisovu knjigu rekorda kao drugi strelac u istoriji fudbala na svetu.
Bio je selektor fudbalske reprezentacije Jugoslavije (1995-1998) i "plave" odveo i predvodio na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj, gde je naša reprezentacija ispala u osmini finala od Holandije (1:2).
Nakon Svetskog prvenstva u Francuskoj odlazi u Kinu, gde tokom 1999. osvaja "duplu krunu" sa Šandong Lunengom.
Jedno vreme radio je i u Saudijskoj Arabiji, a kratko je vodio i reprezentaciju Makedonije 2005. Godine. Poslednje 3 godine u profesionalnoj karijeri je proveo u Kini gde se i penzionisao.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
SLOBODAN SANTRAČ | Priče iz kraja #23
#SlobodanSantrac #CrvenaZvezda #PriceIzKraja
Darko Pančev je rođen 7. septembra 1965. godine u Skoplju i bivši je jugoslovenski i makedonski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača. Kao igrač bio je poznat pod nadimkom „kobra sa Vardara“ zbog velike brzine kojom se kretao i reagovao.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Do svoje 26-te godine bio je 4 puta najbolji strelac jugoslovenske fudbalske lige.
Dobitnik je ”Zlatne kopačke Evrope” kao najbolji strelac u svim evropskim nacionalnim prvenstvima u sezoni 1990/91 sa 34 gola, koja mu tada nije dodeljena jer je UEFA zbog uvedenih sankcija prema SR Jugoslaviji tadašnje prvenstvo Jugoslavije proglasilo nezvaničnim. Nagrada "Zlatna kopačka" mu je uručena 15 godina kasnije, tačnije 2006. godine u Skoplju od strane predsednika evropske fudbalske federacije Mišel Platinija u prisustvu potpredsednika federacije Žan-Luj Valentana, Dragana Džajića i Dragana Stojkovića.
DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn
Darko Pančev zauzima drugo mesto, odmah iza Slobodana Santrača, na ”večitoj listi” najboljih strelaca svih vremena bivše Jugoslavije.
Karijeru je započeo u Vardaru iz Skoplja, 1982. godine. Dok je igrao za tim iz glavnog grada Makedonije, postao je najmlađi igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala koji je završio prvenstvo kao prvi strelac lige. Bilo je to u sezoni 1983/84. kada je imao samo 18 godina i 8 meseci, a postigao je 19 golova.
1988. godine je prešao u Crvenu zvezdu. Iste godine je otišao na odsluženje vojnog roka u JNA, a potom je bio još i prvi strelac lige u sezonama 1989/90 , 1990/91 i 1991/92.
U finalu nacionalnog kupa 1990. godine postigao je odlučujući gol, kojim je Crvena zvezda osvojila kup Jugoslavije. Bio je strelac odlučujućeg jedanaesterca u finalu kupa evropskih šampiona na stadionu Sveti Nikola u Bariju (Italija), kada je Crvena zvezda osvojila titulu najboljeg kluba Evrope, 1991. godine. Sećajući se tog trenutka izjavio je za zvanični sajt UEFA:
Bilo je zaista teško kada sam hodao od centra igrališta do šesnaesterca, jer u tih deset sekundi različite stvari su mi prolazile kroz glavu: nemoj da promašiš! nemoj da napraviš grešku!. Ali kad sam postavio loptu na penal, koncentrisao sam se što je više moguće da bih uspeo. I to je bilo to.
Kao fudbaler Crvene zvezde osvojio je tri šampionske titule 1990, 1991. i 1992. godine, Kup 1990, Kup evropskih šampiona 1991. i Interkontinentalni kup 1991. Godine.
Godine 1992. potpisao je ugovor za Inter iz Milana. U Interu je odigrao 12 utakmicaali su golovi izostali te je postigao samo jedan gol. U januaru 1994. pozajmljen je nemačkom klubu VFB Lajpcig u kojem je odigrao 10 utakmica i postigao dva gola. Nakon toga ponovo se vratio u Inter na godinu dana i postigao je još dva gola, odakle je prešao u Fortunu Diseldorf gde je postigao dva gola. Karijeru je završio 1997. u švajcarskom klubu Sion osvajanjem ”duple krune”.
Nakon što je radio u Fudbalskom savezu Makedonije trenutno obavlja dužnost sportskog direktora Vardara.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 27 mečeva i postigao 17 golova. Debitovao je marta 1984. godine protiv Mađarske (2:1), a oprostio se novembra 1991. protiv Austrije (2:0). Bio je najbolji strelac nacionalnog tima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 1992. godine sa 10 pogodaka, a Jugoslavija nije zaigrala na pomenutom takmičenju, jer je nekoliko dana pre starta vraćena zbog sankcija.
Pančev je na Svetskom prvenstvu 1990. u Italiji odigrao tri meča i postigao dva gola, oba protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata (4:1), a selekcija Ivice Osima je zauzela peto mesto.
U periodu od 1993. do 1995. za Makedoniju je odigrao šest susreta i postigao jedan gol.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
DARKO PANČEV | Priče iz kraja #22
#DarkoPancev #CrvenaZvezda #PriceIzKraja
Ilija Petković je rođen u Kninu 22. septembra 1945 godine, i bio je srpski fudbaler, fudbalski trener i bivši selektor reprezentacije Srbije i Crne Gore.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Petković je igračku karijeru počeo u kninskom ligašu Dinari. U 19. godini je došao u Beograd gde je postao igrač OFK Beograda za koji je igrao ukupno 16 sezona. U sezoni 1965/66. sa OFK Beogradom je osvojio Kup Jugoslavije. Za OFK Beograd je odigrao 417 utakmica i postigao 68 golova. Zbog njegove brzine i eksplozivnosti zvali su ga „tajfun sa Karaburme“.
Petković je tri godine, od 1973. do 1976, igrao za francuski Troa.
Za selekciju Jugoslavije je igrao od 1968. do 1974. godine. U tom periodu reprezentativni dres je oblačio 43 puta i postigao šest golova. Zaista impozantna biografija čoveka koji je bio i ostao legenda srpskog fudbala.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
ILIJA PETKOVIĆ | Priče iz kraja #21
#IlijaPetkovic #PriceIzKraja
Vladimir Jugović je jugoslovenski fudbaler i reprezentativac. U dugoj i uspešnoj karijeri dva puta je osvojio titulu šampiona Evrope - sa Crvenom zvezdom i Juventusom.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA - samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Do svoje petnaeste godine Jugović je u Milutovcu učio školu i igrao fudbal, da bi ga potom Tomislav Miličević, trener Zvezdine omladinske škole, pozvao u Beograd. Kad je završen njegov juniorski staž, Crvena zvezda ga ne vidi kao prvotimca i ustupa ga Radu, prvoligašu sa Banjice. Igrom slučaja, tada je u tom klubu bio trener Ljupko Petrović koji je već sledeće sezone preuzeo prvi tim Zvezde. On Zahteva da klub vrati Jugovića i od tada počinje uspon ovog fudbalera.
Kad je Crvena zvezda 1991. osvojila Kup šampiona Evrope, Jugović je bio jedan od igrača čiji je doprinos u finalu, kao i na prethodnim utakmicama, bio dragocen.
Krajem te 1991. u Tokiju je Zvezda igrala protiv pobednika južnoameričkog kontinenta - čileanskog tima Kolo Kolo. Junak utakmice bio je Vladimir Jugović. Iako "vezista", dao je dva gola, a Zvezda je trijumfovala (3:0). Našao se na počasnom postolju - kao najbolji fudbaler meča dobio je automobil "Tojota".
Godine 1992. Vujadin Boškov ga preporučuje Sampdoriji i on odlazi u Đenovu. Tu provodi tri sezone i pruža sjajne partije. Sa "Sampom" u sezoni 1993/94. osvaja Kup Italije.
Godine 1995. prelazi u Juventus. U Juventusu igra izvrsno i postaje nezamenljiv deo tima. "Juve" osvaja još jednu titulu prvaka, a iste godine opet u Tokiju, njegovi "crno-beli" iz Torina postaju pobednici i Interkontinentalnog kupa. Jednu sezonu nastupa i za rimski Lacio (1997/98) sa kojim osvaja Kup Italije.
U leto 1998. godine, Jugović odlazi u Španiju. Njegovo visoko obeštećenje isplaćuje madridski Atletiko, klub koji je sa našim trenerom Radomirom Antićem zabeležio najveći uspeh u jednovekovnom postojanju - osvojio je "duplu krunu"! Tokom cele sezone u Madridu je imao probleme sa povredama, i odigrao je samo 17 utakmica u ligi.
Vraća se na Apeninsko poluostrvo, ovaj put u dresu milanskog Intera (1999-2001) koji je pokušao da skine "prokletstvo" i da uz pomoć najtrofejnijeg fudbalera sa ovih prostora konačno osvoji prvenstvo Italije , tzv "Skudeto", ali mu ni to nije pomoglo.
Pri kraju bogate karijere nastupao i za austrijsku Admiru (2003-04) i nemački Alen (2004-05).
Član reprezentacije Jugoslavije je bio od 1991. do 2002. godine. Za to vreme je odigrao 41 utakmicu i postigao 3 gola. Svoj debi u državnom dresu je imao 8. avgusta 1991. na meču sa Čehoslovačkom, a poslednji meč je odigrao 13. februara 2002. protiv Meksika.
Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
VLADIMIR JUGOVIĆ | Priče iz kraja #20
#VladimirJugovic #PriceIzKraja
Stjepan Bobek je rođen u Zagrebu, 3. decembra 1923 i bio je jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener.
Igraj Texas Hold'em Poker PROTIV PRAVIH IGRAČA! Samo u Meridianu! https://meridianbet.rs/promo/texas-holdem-poker/?affiliate=200469&campaign=13153&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc=
Bobek je većinu svoje karijere proveo u beogradskom Partizanu, a kasnije je bio i trener crno-belih. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 63 utakmice i postigao 38 golova, što je rekord svih vremena.
Stjepan je Već sa trinaest i po godina igrao je za prvi tim Viktorije, nižerazrednog kluba. Kao dvadesetogodišnjak postao je centarfor Građanskog.
Godine 1945. je došao u Partizan i za „crno-bele“ je igrao sve do 1959. Za tih trinaest godina Bobek je odigrao 468 utakmica i dao 403 gola. Bio je centarfor, individualista, sjajan dribler, neobično vešt golgeter. Kasnije je dobio ulogu konstruktora igre. Igrao je za tim uživajući u pripremanju šansi saigračima. Bobekov poslednji pas najčešće je bio „pola gola“, a njegovo „rolanje“ lopte i „zlatna peta“ ostali su u Jugoslovenskom fudbalu pod Bobekovim zaštitnim znakom kao i lična kreacija. Kao fudbaler i legenda Partizana Bobek je osvojio dva prvenstva i četiri kupa.
U svojstvu trenera imao je više uspeha: pet šampionskih titula (tri sa Partizanom i dve sa Panatinaikosom), dva kupa (grčki i tuniski) i jedno prvo mesto u drugoj saveznoj ligi Jugoslavije (s Vardarom). Isto tako je zemunsku Galeniku uveo u Prvu ligu Jugoslavije. Godine 1995, izabran je za najboljeg fudbalera Partizana svih vremena.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 9. maja 1946. u prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke u Pragu, a prvi gol je postigao već u revanšu 29. septembra iste godine, kada je Jugoslavija pobedila Čehoslovačku sa 4:2. Za reprezentaciju Jugoslavije igrao je 63 utakmice i postigao 38 golova. Od dresa sa državnim grbom oprostio se 16. septembra 1956. u meču Kupa dr. Gerea protiv Mađarske (1:3) u Beogradu.
Bio je učesnik dva svetska prvenstva — u Brazilu 1950. i u Švajcarskoj 1954, kao i dve Olimpijade — u Londonu 1948. i u Helsinkiju 1952.
Preminuo je u Beogradu 2010. godine i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
STJEPAN BOBEK | Priče iz kraja #19
#StjepanBobek #Partizan #PriceIzKraja
Vladimir Petrović Pižon je rođen u Beogradu 1. jula 1955 i bivši je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Bio je selektor seniorske reprezentacije Srbije. Tokom igračke karijere najveće uspehe je beležio igrajući za Crvenu zvezdu i stekao počasnu titulu jedne od pet „Zvezdinih zvezda“, odnosno jednog od pet legendarnih fudbalera ovoga kluba.
Zgrabi 1500rsd + 200 spinova! https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D
Fudbalom je počeo da se bavi u Hajduku sa Liona, odakle prelazi u Crvenu zvezdu gde je prošao sve mlađe kategorije. Pižon je od 1972. do kraja 1982. godine za Zvezdu odigrao 497 utakmica i postigao 117 golova . Osvojio je četiri šampionske titule 1973, 1977, 1980. i 1981. godine, jedan Kup 1982. godine i Kup prvoligaša 1973. Takođe je stigao do finala Kupa UEFA 1979. godine, u kojem je Zvezda bila poražena od Borusije iz Menhengladbaha. Po broju odigranih prvenstvenih utakmica (ukupno 258) treći je na večnoj listi kluba, a po broju nastupa u evrokupovima (ukupno 50) je na visokoj drugoj poziciji u istoriji Crvene zvezde, dok je u Kupu šampiona odigrao 20 mečeva i rekorder je crveno-belih zajedno sa Jovanom Aćimovićem. Bio je kapiten i vođa generacije, a kasnije je proglašen i za četvrtu Zvezdinu zvezdu.
DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn
Krajem 1982. godine potpisao je za londonski Arsenal za koji je odigrao 22 utakmice u sezoni 1982/83. U junu 1983. napušta Arsenal i igra redom za Brest i Nansi u Francuskoj, kao i za Antverpen i Standard iz Liježa u Belgiji.
Za seniorsku reprezentaciju Jugoslavije je debitovao 26. septembra 1973. u prijateljskoj utakmici protiv Mađarske (1:1). U nacionalnom dresu nastupio je 34 puta i postigao 5 golova. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1974. i 1982. godine. Poslednju utakmicu za reprezentaciju je odigrao 13. oktobra 1982, u pitanju je kvalifikaciona utakmica za Evropsko prvenstvo 1984. protiv reprezentacije Norveške u Oslu.
Postao je pomoćnik Dragoslava Šekularca u Zvezdi 1989. godine, a šansu da vodi prvi tim crveno-belih dobio je u finišu sezone 1995/96, kada je doveo klub do trofeja u Kupu sa dve pobede protiv Partizana u finalu od 3:0 i 3:1. Vodio je Zvezdu i u nezaboravnim mečevima u Kupu pobednika kupova u sezoni 1996/97, kada je tim u kome su perjanice bili Dejan Stanković, Perica Ognjenović, Bratislav Živković, Zvonko Milojević, Zoran Njeguš, Goran Đorović i ostali eliminisao škotski Harts (0:0 i 1:1) i nemački Kajzerslautern (0:1 i 4:0) i pružio snažan otpor Barseloni gde je rzultat bio (1:3 i 1:1). Nije ostao u klubu do kraja te sezone, a kasnije je vodio još i Bor 1999. godine, grčki Atromitos (1999/2000), dok je sa beloruskom Slavijom osvojio duplu krunu u sezoni 2000/01. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore stigao je do drugog mesta na Evropskom prvenstvu 2004. godine, što je bio fantastičan rezultat i jedan od najvećih uspeha u Pižonovoj trenerskoj karijeri. Predvodio je i Vojvodinu 2004. godine, a sa kineskim Dalijanom je bio šampion najmnogoljudnije zemlje na svetu. Trenirao je i reprezentaciju Kine od 2007. do 2008. godine.
U sezoni 2009/10. po drugi put je seo na klupu Crvene zvezde. Predvodio je po imenima skroman tim crveno-belih sa kojim je bio prvi u jesenjem delu sezone, a uprava na čelu sa Vladanom Lukićem ga je smenila posle poraza od Metalca u prolećnom delu, iako je klub držao prvo mesto na tabeli sa dva boda više od Partizana. Novi trener Ratko Dostanić nije uspeo da dovede Zvezdu do titule, a Pižon je ušao u istoriju kluba kao trener koji je smenjen u trenutku kada je bio prvi na prvenstvenoj tabeli. Kasnije je kratko bio trener rumunskog Temišvara 2010. godine, a iste godine je postao selektor reprezentacije Srbije, koju je vodio na 13 utakmica uz učinak od po pet pobeda i poraza i tri remija. Bio je blizu da prežaljeni tim dovede do baraža za Evropsko prvenstvo, ali je koban po “Orlove“ bio poraz u poslednjem kolu kvalifikacija od Slovenije gde je rezultat bio (0:1), kada je Nemanja Vidić promašio penal. Petrović je predvodio još i Irak 2013. godine, nakon čega je preuzeo nacionalni tim Jemena, gde je bio selektor do 2014. godine.
U julu 2015. preuzeo je OFK Beograd. Ipak smenjen je posle samo sedam utakmica, u kojima je tim zabeležio samo dve pobede uz čak pet poraza.
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
VLADIMIR PETROVIĆ PIŽON | ČETVRTA ZVEZDINA ZVEZDA | Priče iz kraja #18
#VladimirPetrovicPizon #ZvezdinaZvezda #PriceIzKraja
Dragan Džajić je naš čuveni fudbaler i reprezentativac, a od 2012. godine vrši funkciju predsednika fudbalskog kluba Crvena zvezda.
Smatra se jednim od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena i iz tog razloga je proglašen trećom zvezdinom zvezdom (možete saznati ko su zvezdine zvezde u našim klipovima) ,a kao tehnički direktor Crvene zvezde bio je tvorac najzlatnije generacije u istoriji Crvene zvezde, sa kojom se popeo na vrh Evrope maja 1991, osvojivši Kup evropskih šampiona, a i sveta, kada je Crvena zvezda u nezvaničnom takmičenju za najbolji klub na planeti, osvojila Tojota kup, u decembru 1991. Zaista impresivna biografija!
Zgrabi 2000rsd + 200 spinova https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D
Želite 10% bonusa na svaku uplatu? Da, moguće je! Pozovite vašeg Meridan agenta i na sve uplate od 18 - 23h dobijate 10% sport bonus!
DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn
Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!
Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/
Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/
DRAGAN DŽAJIĆ | TREĆA ZVEZDINA ZVEZDA | Priče iz kraja #17
#DraganDzajic #ZvezdinaZvezda #PriceIzKraja
