Priče iz kraja

Meridian TV
26 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Zoltan Szabo je rodjen u Somboru, 26. maja 1972 godine i bio je srpski fudbaler i fudbalski trener.

Zgrabi 1500rsd + 100 spinova https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D

Želite 10% bonusa na svaku uplatu? Da, moguće je! Pozovite vašeg Meridan agenta i na sve uplate od 18 - 23h dobijate 10% sport bonusa!

Sabo je započeo karijeru u mlađim kategorijama Jedinstva iz mesta Svetozar Miletić, da bi zatim prešao u Radnički Sombor. Seniorsku karijeru je počeo u Hajduku iz Kule sa kojim je u sezoni 1991/92. izborio plasman u Prvu ligu SRJ. Nakon toga je četiri sezone proveo kao igrač Vojvodine.Sledi prelazak u beogradski Partizan gde je proveo takođe četiri sezone, tokom kojih je osvojio dva prvenstva i jedan kup.

Godine 2000. prelazi u korejski Suvon Samsung bluvings sa kojim je osvojio po dva puta Azijsku ligu šampiona i Super kup Azije, kao i po jednom korejski FA kup i Superkup. Iz Južne Koreje odlazi u Japan, gde tokom 2002. godine igra za Avispa Fukuoku. Sledi prelazak u mađarski Zalaegerseg, nakon čega postaje fudbaler AEK iz Larnake, gde osvaja kup Kipra u sezoni 2003/04. U sezoni 2004/05. nastupa za tadašnjeg drugoligaša Mladost iz Apatina, a poslednji klub mu je bio Cement iz Beočina.

DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn

Prvi trenerski posao mu je bio u Kečkemetu, gde je bio asistent Tomislavu Siviću. Prvi samostalni posao je imao u Radničkom iz Sombora, a potom je u decembru 2011. preuzeo Hajduk Kula. Nakon toga je nekoliko godina bio pomoćni trener Zlatomiru Zagorčiću, sa kojim je sarađivao u Vojvodini, Liteksu i Donjem Sremu. U januaru 2016. je ponovo postao prvi trener i to novosadskog Proletera. U junu 2016. je preuzeo Jagodinu, ali se tu kratko zadržava pa ponovo preuzima Proleter. Godine 2017. je postao sportski direktor TSC iz Bačke Topole, a leta 2018. je preuzeo funkciju šefa stručnog štaba ovog kluba, nakon smene Predraga Rogana. Pod njegovim vođstvom, TSC je izborio plasman u Superligu Srbije po prvi put u klupskoj istoriji. Već u prvoj sezoni u najvišem rangu, TSC je zauzeo četvrto mesto čime je ostvaren još jedan istorijski rezultat, plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope.

Sabo je preminuo 15. decembra 2020. u bolnici u Sremskoj Kamenici. Sahranjen je tri dana kasnije na groblju u naselju Svezozar Miletić.

Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/

ZOLTAN SZABO | Priče iz kraja #16

#MeridianSportTV

Meridian TV
37 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Dragoslav Šekularac je bio jugoslovenski i srpski fudbaler i Istaknuti igrač Crvene zvezde.
Popularni Šeki je bio druga „Zvezdina zvezda“ posle Rajka Mitića. Bio je verovatno jedan od najboljih driblera u istoriji jugoslovenskog fudbala.

Zgrabi 1500rsd + 100 spinova https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D

Želite 10% bonusa na svaku uplatu? Da, moguće je! Pozovite vašeg Meridan agenta i na sve uplate od 18 - 23h dobijate 10% sport bonusa!

Igrao je u veznom redu, bio je standardni član fudbalske reprezentacije Jugoslavije, i u to vreme i njen najbolji pojedinac. Odigrao je 41 utakmicu i postigao šest golova za reprezentaciju Jugoslavije. Posle incidenta na utakmici, zbog koje je bio kažnjen sa dve godine neigranja, karijera mu je naglo prekinuta.

Šekularac je prvotimac Crvene zvezde postao 6. marta 1955. i crveno-beli dres nosio do juna 1966. U Crvenoj zvezdi je odigrao ukupno 375 mečeva, od toga 156 prvenstvenih i postigao je 119 golova. Sa Crvenom zvezdom je osvojio pet titula prvaka (1956,1957,1959,1960. i 1964) i jedan trofej u nacionalnom kupu (1959), kada je bio tvorac pobede nad Partizanom u finalu.
Iako se više isticao izvanrednom tehnikom i trikovima u igri, postigao je i značajne golove u crveno-belom dresu.

Nakon Zvezde godinu dana je proveo u Karlsrueu, ali usled povrede kičme nije pružao adekvatne igre, da bi se potom vratio u Beograd i potpisao OFK Beograd.
Šekularac je u OFK Beograd došao u prolećnoj polusezoni 1967/68. i zadržao se godinu i po dana, kada je u poznim igračkim godinama, zajedno sa još jednom istinskom fudbalskom legendom, Milošem Milutinovićem, odlučio da pomogne mladom timu.


Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/

DRAGOSLAV ŠEKULARAC | DRUGA ZVEZDINA ZVEZDA | Priče iz kraja #15

#MeridianSportTV #DragoslavSekularac #ZvezdinaZvezda

Meridian TV
10 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Diego Armando Maradona je rođen u Lanusu, 30. oktobra 1960 i bio je argentinski fudbaler. Podelio je titulu najboljeg fudbalera 20. veka s brazilskim fudbalerom Peleom.

Uzmi 1000rsd + 100 spinova https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D

INTERVJU | Saša Dončić, otac Luke Dončića https://youtu.be/65vvUJf_c8Y?l....ist=PLaeAcSlJ5NXuGt_

Maradona je rođen u Lanusu, predgrađu Buenos Ajresa, kao peto od osmoro dece Dijega Maradone Seniora i Dalme Salvadore Franko. Na Dijegovu karijeru najviše je uticao njegov ujak Kirilo, nekad golman malog kluba Korientes. Fransisko Kornejo, skaut Argentinos juniorsa, prvi je uočio Dijegov talenat. Kornejo je bio zabrinut izgledom sićušnog dečaka, koji je morao ojačati da bi opstao u fudbalu. Uz dopuštenje roditelja odveo je Dijega lekaru sumnjive reputacije koji je tada injekcijama tretirao Dijegove mišiće.

20. oktobra 1976. godine,10 dana pre 16. rođendana, Dijego je odigrao svoj prvi susret za seniore Argentinos juniorsa. Tada je postao najmlađi prvoligaški fudbaler u istoriji argentinskog fudbala.

U februaru 1981. je prešao u Boku juniors. Boka juniors je predvođena Maradonom osvojila titulu prvaka Argentine 1981. godine. To je bio i jedini trofej koji je Maradona osvojio u argentinskom klupskom fudbalu.

U junu 1982. godine Maradona je prešao u Barselonu za tada rekordnih 7,6 miliona dolara iz Boka juniorsa. U Kataloniji je takođe kratko zadržao, dve godine, postigavši 33 pogotka na nešto manje od 50 susreta – i osvojivši za to vreme Kup kralja, Liga Kup i Superkup Španije.

Ostaće upamćen kao prvi igrač barselone kome su navijači ljutog rivala Real Madrida aplaudirali na sred Santijago Bernabeua.

Međutim, već tada je njegov stil igre, ali i temperament u istoj meri, počeo da utiče na njega. Zaustavio ga je duel sa defanzivcem Atletik Bilbaa Andonijem Gojkočeom – koji mu je divljačkim startom slomio zglob.

Iako mu je u jednom trenutku i karijera bila ugrožena, uspeo je da se u potpunosti oporavi i vrati na teren pre početka sledeće sezone, ali ne i da se privikne na igru na Pirinejskom poluostrvu.

U julu 1984. godine Maradona je potpisao za italijanski Napoli. Dočekan je i predstavljanjen na prepunom Stadionu San Paolo u Napulju.

Napoli je dve godine do Maradoninog dolaska jedva uspevao da se spase ispadanja iz lige. Maradona je prvu sezonu u klubu završio sa 14 golova kao treći strelac lige, a Napoli na osmom mestu.

Pred početak nove sezone Napoli je pojačao tim. Došao je novi trener, Otavio Bjanki. Napoli je Maradoninu drugu sezonu završio na trećem mestu.

Napoli je potom doveo još pojačanja poput Karnevalea, Romana i De Napolija. Dve godine posle dolaska u Napulj, Dijego je dobio kvalitetna pojačanja sa kojima je mogao da krene u pohod na osvajanje titule. Napoli je osvojio titulu prvaka Italije, prvu u klupskoj istoriji. Pored toga u ovoj sezoni je osvojen i italijanski Kup.

U sezoni 1987/88, Napoli nije odbranio titulu ali je osvojen Kup UEFA.

Krajem septembra 1992. godine Dijego je stigao u Sevilju. Maradona se vraćao posle 15 meseci zabrane zbog upotrebe kokaina, imao je 31 godinu. Nekoliko dana nakon njegovog dolaska broj klupskih članova skočio je sa 26.000 na 40.000. Klub je zaradio oko 2.500.000 evra od prodaje karata.

Sevilja je bila u gornjem delu tabele i tražila mesto u Evropi, ali su se problemi nagomolavali. Sve je nažalost puklo pred utakmicu protiv Logronjesa, na kojoj se Maradona nije pojavio. Od tog trenutka njegove veze sa Seviljom više nisu bile toliko jake. Klub je već počeo da planira njegov odlazak, bilo je priča da ga je pratio i privatni detektiv.

Tokom 1993. godine potpisuje za argentinskog prvoligaša Njuels old bojs. Za ovaj klub je odigrao samo pet utakmica, s obzirom da mu je 1994. raskinut ugovor zbog nedolaženja na treninge. Kući, u Boku juniors, se vraća 1995. godine, gde u prvoj sezoni igra sa svojim velikim prijateljem, takođe povratnikom iz Evrope – Klaudijom Kaniđom.

Na Svetskom prvenstvu 1986. u Meksiku dvostruki je strelac u utakmici Argentine s Engleskom. Oba njegova gola na toj utakmici se i dan danas prepričavaju. Kod prvog je reč o pogotku koji je Dijego kasnije nazvao "Božija ruka". Drugi je na mnogim rang listama proglašen za najlepši gol svih svetskih prvenstava. Engleski komentator je uzviknuo da je prvi gol sigurno neregularan jer je postignut rukom, ali zato drugi vredi za deset.

Maradona je preminuo u Argentini, mesto Tigre, 25. novembara 2020 godine.

Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/

DIEGO ARMANDO MARADONA - Priče iz kraja #13

#MeridianSportTV #PriceIzKraja #DiegoArmandoMaradona

Meridian TV
71 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Dragan Mance je rodjen 26 septembra 1962 godine u Beogradu. Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom. Igrao je na poziciji napadača.

Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji „FK Zemun“) od petlića. Bio je veoma talentovan igrač tako da je sa nepunih 17 godina postao prvotimac Galenike, tadašnjeg drugoligaša. 15. septembra 1980. prelazi u FK Partizan. Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan - Budućnost odigranom na stadionu JNA, 1. septembra iz penala u 8. minutu igre gde je krajnji rezultat bio 2:1. Ostaće upamćen kao legenda Partizana i najveći idol Grobara.

DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn

Uzmi 1000rsd + 100 spinova https://meridianbet.rs/sr/registracija?affiliate=200469&campaign=12380&refer=QTk1NzM0QkVFQkE2QjI0NkMwNjEzNENDMjA1QTczQjc%3D

U dresu reprezentacije Jugoslavije debitovao je u Parizu 23. aprila 1983. u prijateljskoj utakmici protiv Francuske (0:4). Iste godine odigrao je i četvrtu utakmicu za reprezentaciju, opet protiv Francuske 12. novembra u Zagrebu (0:0).

Mance je preminuo 3. septembra 1985. godine u saobraćajnoj nesreći dok je žurio na trening.
Bio je neoženjen. Poginuo je u saobraćajnoj nezgodi na putu Beograd — Novi Sad, na delu koji prolazi kroz Zemun, u svojoj 23. godini. Draganova devojka je bila Emilija Erčić nekadašnja jugoslovenska rukometašica. Godine 2008, 23 godine nakon tragedije, objavljen je dokumentarni film autora Aleksandra Paunovića.

Danas mnogi Grobari misle da je on legenda srpskog fudbala zato što je bio najbolji strelac i igrač u istoriji Partizana. Po njemu je takođe nazvana jedna ulica u Beogradu, nedaleko od stadiona JNA.

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/

#MeridianSportTV #PriceIzKraja #DraganMance

Meridian TV
23 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Ivica Kralj je rođen u Kotoru, a odrastao je u Tivtu. Kao pionir je postao član Partizana. Javnost je za njega prvi put saznala u jesen 1989. godine, kada je zbog problema sa povredama golmana Omerovića, Kralj morao da bude rezerva Panduroviću na derbiju protiv Crvene zvezde, iako je imao tek 16 godina. Iste godine je sedeo na klupi 'crno-belih' na legendarnoj utakmici u Glazgovu (Seltik - Partizan 5:4).

DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn

Za Partizan je debitovao u sezoni 1995/96. i uskoro postaje standardni golman "crno-belih". Za Partizan brani sve do jeseni 1998. godine i u tom periodu osvaja s Partizanom dve titule prvaka (1995/96. i 1996/97) i jedan kup (1997/98). Kralj odlazi u Porto ali tamo ne uspeva da se izbori za značajniju ulogu, pa kraće vreme brani na pozajmici u Radničkom iz Kragujevca. U sezoni 1999/00. potpisuje za holandski PSV Ajndhoven, ali ni tu ne dolazi do punog izražaja, pa u sezoni 2000/01. kao pozajmljeni igrač PSV-a brani za Partizan. Godine 2003. Ivica Kralj se definitivno vraća u Partizan u kojem brani narednih pet godina. U tom periodu Kralj sa Partizanom osvaja još jedan nacionalni šampionat (2004/05) ali je taj period u njegovoj karijeri najviše ostao upamćen po njegovoj izuzetnoj partiji na utakmici kvalifikacija za Ligu šampiona, avgusta 2003 protiv Njukasla.

Kralj ostaje u Partizanu do leta 2007, tada odlazi u ruski Rostov, a godinu dana kasnije u Spartak iz Trnave, gde završava karijeru.

Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1998. u Francuskoj i Evropskog prvenstva 2000. u Belgiji i Holandiji.

U januaru 2015. je postavljen za predsednik fudbalskog kluba Mačva.

Ukoliko vam se video svideo koliko su vam se sviđale Ivicine najbolje odbrane, obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

Preuzmite 1000rsd + 100 spinova http://www.meridianbet.rs/sr/registracija

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

Zapratite nas:
Instagram https://www.instagram.com/meridianbet_rs/
Facebook https://www.facebook.com/MeridianbetRS/

IVICA KRALj - Priče iz kraja #11

#MeridianSportTV #IvicaKralj #PriceIzKraja

Meridian TV
28 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Savo Milošević je rođen 2. septembra, 1973. u Bijeljini i bivši je srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener. Igrao na poziciji napadača.

Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?l....ist=PLaeAcSlJ5NXuGt_

DRAGAN STOJKOVIĆ PIKSI - Priče iz kraja #09 https://youtu.be/zMr1V1lPZWg

Karijeru je započeo u ekipi Janje iz Bijeljine. Presudan momenat dogodio se u jesen, 1987. godine, kada je u Janji gostovala omladinska reprezentacija Jugoslavije. Pred kraj utakmice na teren je istrčao tada četrnaestogodišnji Milošević. Iskoristio je prvu priliku koja mu se pružila. Savladao je Milojevića i postigao gol. Jedan od prisutnih trenera, Ivan Čabrinović odmah ga je preporučio za kadetsku reprezentaciju.
Nedugo zatim, na Savinu adresu stigao je poziv od selektora kadeta Kunovca i Kobeščaka, ali i od Partizana. Prihvatio je poziv iz Beograda i kao debitant, u sezoni 1992/93. u crno-belom dresu postigao 14 pogodaka. U naredne dve sezone bio je najbolji strelac Prve lige Jugoslavije. Bio je u timu koji je 1994. osvojio drugu duplu krunu u istoriji Partizana. Za crno-bele, za koje je igrao samo tri godine, na 98 prvenstvenih utakmica postigao je čak 65 golova.
Osvojio je dve uzastopne titule prvaka (1993, 1994) i jedan kup Jugoslavije (1994).

U leto 1995. potpisao je ugovor sa premijerligašem Aston Vilom, a transfer je bio vredan 3,5 miliona funti što je bio klupski rekord u to vreme. U Engleskoj je postigao 29 pogodaka na 90 premijerligaških mečeva, a od trofeja uspeo je da osvoji Liga kup. U finalu Liga kupa, odigranom na Vembliju, njegova Aston Vila pobedila je Lids junajted sa rezultatom 3:0, a Milošević je postigao prvi gol na meču.
Godine 1998. odlazi u Real Saragosu. Eksplodirao je u svojoj drugoj sezoni kada je postigao 21 gol na 37 ligaških mečeva.
Nakon dobrih partija u Španiji, Savo je u leto 2000. potpisao ugovor sa Parmom vredan 25 miliona evra. Proveo je jednu i po sezonu sa njima ali nije uspeo da se nametne.
U januaru 2002. se vraća u Real Saragosu kao pozajmljen igrač. Odigrao je 16 utakmica do kraja sezone i postigao 6 golova. Nakon toga je ponovo bio pozajmljen prvo Espanjolu a zatim i Selti. Sa njima je nastavio sa dobrim partijama.
U julu 2004. Milošević je potpisao trogodišnji ugovor sa Osasunom. Sa njima je kao iskusan igrač pružao dobre partije. U svojoj drugoj sezoni je stigao sa ovim malim timom do četvrtog mesta u Primeri i kvalifikacija za Ligu šampiona. Napustio ih je u leto 2007. nakon što mu je istekao ugovor.
U martu 2008. odlazi u ruski Rubin Kazanj. Sa njima je stigao do prve titule ruskog prvaka u klupskoj istoriji. Postigao je odlučujući gol za titulu na meču sa Saturnom. Na kraju te sezone se penzionisao u 35 godini.

Milošević je odigrao 102 meča i postigao 37 golova za reprezentacije SRJ, SCG i Srbije. Debitovao je u decembru 1994. na prijateljskom meču sa Brazilom u Porto Alegreu.
Na Evropskom prvenstvu 2000. bio je zajedno sa Patrikom Klojvertom najbolji strelac šampionata sa 5 postignutih golova, s tim što je odigrao jedan meč manje od Holanđanina.
Na Svetskom prvenstvu 2006. odigrao je svoj 100. meč u reprezentaciji, u porazu 6:0 od Argentine.
Svoj poslednji meč, i ujedno jedini za reprezentaciju Srbije, odigrao je 19. novembra 2008. protiv Bugarske, postigavši 2 gola u pobedi Srbije od 6:1.

Od 2011. do 2012. Milošević je obavljao funkciju pomoćnika selektora Branka Brnovića u reprezentaciji Crne Gore.
Kasnije je Radio kao potpredsednik u Fudbalskom savezu Srbije. Dana 27. marta 2019. je raskinuo ugovor sa Fudbalskim savezom Srbije da bi istog dana postao trener Partizana.
Dana 27. marta 2019. godine, Miloševića je upravni odbor FK Partizan imenovao za novog šefa stručnog štaba, a prvu pobedu na mestu trenera Partizana ostvario je 3. aprila 2019, pobedom od 3:2 protiv Čukaričkog.


#MeridianSportTV #PriceIzKraja #SavoMilosevic

Meridian TV
28 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Dragan Stojković Piksi je rođen 3. marta 1965 kod u predgrađu Niša i bivši je srpski fudbaler i reprezentativac Jugoslavije, a danas fudbalski trener.

Stojković je karijeru počeo u pionirima Radničkom iz Niša, davne 1979.kada je imao 14 godina. Za Nišlije je debitovao na prijateljskoj utakmici 8. jula 1981. u Negotinu protiv Hajduk Veljka gde je radnički slavio sa 6:0. Prvi profesionalni ugovor sa Radničkim je potpisao 16. marta 1983, sa tek navršenih 18 godina, obavezujući se na četvorogodišnju vernost.

Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?l....ist=PLaeAcSlJ5NXuGt_

Stojković je u Crvenu zvezdu stigao u leto 1986. godine iz niškog Radničkog, kao vrlo perspektivan igrač, reprezentativac i zvezda prelaznog roka. Potpisao je ugovor u poslednji čas, pred sam kraj vremena za letnje prelaske igrača iz kluba u klub. Već u prvoj sezoni se nametnuo kao lider ekipe i vođa na terenu, iako je bio među mlađim fudbalerima u ekipi. Bio je najbolji strelac Zvezde u šampionatu sa 17 golova na 30 utakmica.

Crveno-beli su u sezoni 1988/89. igrali nezaboravne mečeve osmine finala Kupa evropskih šampiona protiv Milana. Obe utakmice su završene rezultatom 1:1, a Milan je prošao dalje boljim izvođenjem jedanaesteraca u Beogradu sa 4:2. U prvoj utakmici u Italiji, Piksi je igrao sjajno protiv jednog od najslavnijih timova u istoriji fudbala, i postigao vrlo efektan gol. U revanšu je Zvezda vodila golom Savićevića, ali je ta utakmica prekinuta zbog guste magle, pa je igran novi meč. Slavni Marko van Basten je udarcem glavom doveo goste u vođstvo u ponovljenoj utakmici, da bi Piksi izjednačio sjajnim pogotkom pod prečku. Milan je kasnije postao šampion Evrope, a godinu kasnije je odbranio evropsku krunu. Oni su poslednji tim koji je dva puta uzastopno osvojio elitno takmičenje.

Crveno-beli su 1990. godine u velikom stilu osvojili duplu krunu. Dragan Stojković je postigao deset golova u prvenstvu i kao kapiten tima podigao oba trofeja u oproštajnoj sezoni u klubu.

U leto 1990. godine prešao je u francuski Olimpik iz Marseja, tada jedan od najboljih klubova Evrope za rekordnu sumu novca u domaćem fudbalu. Sudbina je htela da se Zvezda i Olimpik sretnu u finalu Kupa šampiona u Bariju 29. maja 1991. godine, a Piksi je u igru ušao osam minuta pre kraja drugog produžetka. Odbio je da šutira penal protiv Zvezde, koja je boljim izvođenjem jedanaesteraca sa 5:3 postala šampion Evrope.

Nije bio standardan u Marseju, pa je sezonu 1991/92. proveo u italijanskoj Veroni, gde je na 19 utakmica postigao jedan gol. U Marselju je imao i dosta problema sa povredama, a u francuskom klubu se zadržao do 1994. godine, kada je prešao u japansku Nagoju i kasnije postao legenda tamošnjeg fudbala. Dobio je ulicu, a takođe jedna tribina i ulaz broj 10 na stadionu nose njegovo ime, pošto je celu karijeru nosio taj broj na dresu.

Stojković je odigrao dve oproštajne utakmice tokom oktobra 2001. godine. Prvi meč je odigran 7. oktobra u Nagoji a sastali su se domaći tim i Crvena zvezda, a druga utakmica je odigrana 29. oktobra na niškom stadionu Čair gde je Radnički dočekao Vardar (tim protiv kojeg je Piksi debitovao u prvenstvu).

Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 84 utakmice i postigao 15 golova.

U oktobru 2001. godine Stojković je postao predsednik Fudbalskog saveza Jugoslavije, nasledivši na tom mestu Miljana Miljanića. Za vreme njegovog mandata reprezentacija nije uspela da se plasira na Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji i na Evropsko prvenstvo 2004. godine u Portugalu. Stojković se na poziciji predsednika saveza zadržao do isteka mandata 2005. godine.

U julu 2005. Stojković je postao predsednik FK Crvena zvezda. Za dve sezone kao predsednik osvojio je dve duple krune, bio dva puta na korak od Lige šampiona (Zvezda eliminsana u poslednjem kolu kvalifikacija od Milana i Rendžersa). Klub je u te dve sezone dva puta učestvovao u grupnoj fazi Kupa UEFA, a bio je i blizu da prezimi u Evropi u sezoni 2005/06. ali je gol Kevina Gameira u nadoknadi vremena utakmice u Strazburu koštao izabranike Valtera Zenge evropskog proleća.

U toku fudbalske sezone 2007/08. odlazi ponovo u Japan da bi trenirao Nagoju. U debitantskoj sezoni sa klubom zauzima treće mesto u prvenstvu. U trećoj sezoni kao trener Nagoje, 2010. godine je doneo prvu titulu šampiona ovom klubu i tako se zauvek upisao u klupsku istoriju.Nagoju je napustio 2013. godine.

U avgustu 2015. Stojković je preuzeo kineski Guangdžou.


#MeridianSportTV #PredragMijatovic #PriceIzKraja

Meridian TV
34 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Predrag Mijatović je rođen 19. januara 1969. u Titogradu i bivši je jugoslovenski fudbaler.

Prve fudbalske korake načinio u FK Kom iz Podgorice, nastavio u FK Mladost, da bi vrlo brzo bio zapažen od strane trenera FK Budućnost iz Podgorice. U prvom timu Budućnosti debituje u sezoni 1986/87. i do 1990. je na 73 prvoligaških susreta bivše države postigao 10 pogodaka.

Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?l....ist=PLaeAcSlJ5NXuGt_

U zimskom prelaznom roku 1989/90, Mijatović je bio na pragu transfera iz Budućnosti u splitski Hajduk. Dobio je i akontaciju u iznosu od 50.000 tadašnjih nemačkih maraka. Međutim, zbog situacije koja je mirisala na rat upozoravali su ga u Podgorici da ne ide u Split, pa je na kraju otišao u Partizan.
Iako je postigao gol na svom debiju u dresu Partizana protiv svog bivšeg kluba FK Budućnost, prolećnu polusezonu u novom klubu je uglavnom proveo u prilagođavanju na igru "crno-belih" i do kraja sezone na 14 nastupa nije postigao pogodak. U sezonama koje slede postaje važan šraf ekipe "crno-belih" koja pod vođstvom Ivice Osima ne uspeva da izađe iz senke tadašnje Crvene zvezde koja je u to vreme vladala evropskim i svetskim klupskim fudbalom. Ipak, u sezoni 1991/92. osvaja Kup Jugoslavije, a u prvenstvu 1992/93. sa "crno-belima" osvaja šampionsku titulu. U dresu Partizana odigrao 104 prvenstvenih susreta i postigao 44 gola.

SAŠA ILIĆ - Priče iz kraja #01 https://youtu.be/wepi1HyV6ZY

U leto 1993. prelazi u špansku Valensiju u čijem dresu nastupa na 104 prvenstvenih susreta i postiže 56 golova. U sezoni 1995/96. sa Valensijom stiže do vicešampionske titule, a on sam postiže čak 28 golova i biva izabran za fudbalera godine u Španiji.

Sjajne partije nisu prošle nezapaženo u leto 1996. postaje član Real Madrida. U Madridu je za tri godine ostavio neizbrisiv trag – golovima, driblinzima i ponašanjem na terenu i van njega. Proglašen za drugog fudbalera u Evropi u anketi «Frans fudbala» za 1997. godinu, odmah iza Ronalda. Njegov pogodak u finalu Lige šampiona 1998. protiv Juventusa (1:0) doneo je madridskom Realu titulu prvaka Evrope nakon pune 32 godine. Osvajač Interkontinentalnog kupa sa Realom 1998.
Iz Reala je otišao u FIorentinu is a njom osvojio kup 2001. godine, a karijeru je završio u Levanteu 2004. godine.

Bio je član omladinske reprezentacije SFRJ koja je 1987. godine postala šampion sveta, ali nije igrao u finalu protiv SR Nemačke jer je isključen u polufinalu protiv ondašnje Nemačke DR.
Odigrao je 73 utakmica za nacionalni tim postigavši 26 golova. Za A tim Jugoslavije debitovao je 23. avgusta 1989. godine, protiv Finske, a prvi pogodak za reprezentaciju postigao tek na svom 15. meču za "plave" protiv Malte (6:0) u kvalifikacijama za SP 1998. U "baražu" za Francusku 1998. Mađarima je u dva meča dao – 7 golova! Tri u Budimpešti (1:7), četiri u Beogradu (5:0).
Učestvovao je na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj gde je u četvrtfinalu protiv Holandije pogodio famoznu prečku koja nas je koštala polufinala na tom prvenstvu, kao i na Evropskom prvenstvu 2000. u Belgiji i Holandiji.

Od jula 2006. do maja 2009. obavljao funkciju sportskog direktora Real Madrida.

#MeridianSportTV #PredragMijatovic #PriceIzKraja

Meridian TV
23 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Perica Ognjenović, rođen u Smederevskoj Palanci 24. februara 1977 je bivši srpski fudbaler, a sadašnji fudbalski trener.
Ognjenović je prve fudbalske korake napravio u lokalnom klubu Mladost Goša iz Smederevske Palanke. Za seniorski tim je debitovao sa šesnaest godina. Klub se tada takmičio u trećoj ligi. Tokom 1994. godine prelazi u Crvenu zvezdu.

Miloš Krasić intervju https://youtu.be/BRB4WQBrTmI?l....ist=PLaeAcSlJ5NXuGt_

Već u prvoj sezoni je osvojio duplu krunu. Dobio je šansu na tri utakmice u šampionatu i jednoj u Kupu, u timu gde su vedete bili Darko Kovačević, Dejan “Rambo“ Petković, Nebojša Krupniković, Zvonko Milojević… Već u narednoj sezoni je postao standardan prvotimac.

U sezoni 1997/98. potpuno je bljesnuo i odigrao najbolju sezonu u karijeri. Sa dva gola rešio je 108. večiti derbi protiv Partizana (2:0). I naredna dva derbija crveno-beli su dobili, 109. sa 2:1, a 110. derbi sa čak 4:0 uz još jedan pogodak Perice Ognjenovića. Ipak, te sezone je Obilić stigao do titule ispred Zvezde. Perica je u šampionatu odigrao 24 utakmice uz devet postignutih golova.
Od leta 1998. godine, Ognjenović je poneo i kapitensku traku nakon prelaska Dejana Stankovića u Lacio.

Ognjenović je u januaru 1999, u samoj završnici zimskog prelaznog roka, prešao u Real Madrid. Pregovori menadžera Zorana Vekića i tada prvog čoveka Reala Lorenca Sansa potrajali su jer su Madriđani imali višak fudbalera u napadu. Na kraju je odlučeno da Samjuela Etoa pošalju na pozajmicu kako bi napravili prostor za Ognjenovića. Ognjenović kod trenera Gusa Hidinka nije dobio šansu, a debitovao je za Real u završnici sezone 1998/99. kod narednog trenera, Džona Tošaka. Najviše vremena na terenu je proveo u sezoni 1999/00. kod trenera Visente Del Boskea. Zabeležio je 11 prvenstvenih nastupa, uglavnom ulazeći u igru sa klupe. Nastupio je i na pet utakmica u Kupu Španije, a u ovom takmičenju je postigao i svoj jedini gol za Real, 3. februara 2000. u osmini finala protiv Saragose. Osvojio je Ligu šampionu 1999/00. sa Realom, ali je u ovom takmičenju nastupio na samo na dve utakmice, provevši na terenu ukupno 15 minuta (11 minuta protiv Bajerna u grupi, i četiri minuta protiv Mančester junajteda u četvrfinalu). U sezoni 2000/01. Real je osvojio titulu prvaka Španije, ali Ognjenović u ovoj sezoni nije zabeležio nijedan nastup pa mu se ovaj trofej ne pripisuje. U avgustu 2001. je raskinuo ugovor sa Realom.

Nakon što je napustio Real, Ognjenović narednih šest meseci nije imao klub, pa je trenirao sa svojim trenerom. U januaru 2002, je nakon odrađene probe potpisao ugovor sa nemačkim bundesligašem Kajzerslauternom. U Kajzerslauternu je zabeležio tek dva prvenstvena nastupa, i na kraju sezone 2001/02. je napustio klub. U januaru 2003. odlazi na probu u kineski Dalijan, čiji je trener bio Milorad Kosanović. U ovom klubu se zadržao tek oko dva meseca. U novembru 2003. potpisuje za Dinamo Kijev. U ukrajinskom klubu je proveo nešto više od godinu dana, ali je tokom tog perioda uglavnom igrao za B tim. U drugom delu sezone 2004/05. je igrao za francuskog drugoligaša Anžer, a u maju 2006. odlazi u Maleziju gde potpisuje za Selangor. U decembru 2006. se vraća u evropski fudbal i potpisuje za grčkog prvoligaša Ergotelis. Nakon godinu i po dana napušta Ergotelis, a zatim u sezoni 2008/09. igra za grčkog drugoligaša Kaliteu.

Ognjenović je 29. jula 2009. godine potpisao za FK Jagodina, pa se tako posle više od deset godina vratio u srpski fudbal. Debitovao je za Jagodinu u 1. kolu takmičarske 2009/10. u Superligi Srbije, kada je na gradskom stadionu u Jagodini gostovala Crvena zvezda. Jagodina je sezonu 2009/10. završila na šestom mestu Superlige Srbije, a Ognjenović je u ovom takmičenju na 25 odigranih utakmica postigao tri gola i zabeležio pet asistencija.
Ognjenović je proveo i sezonu 2010/11. u Jagodini, u kojoj je odigrao 18 prvenstvenih utakmica. Nakon ove sezone je završio igračku karijeru.

Leta 2015. je počeo da radi u omladinskoj školi Crvene zvezde. U februaru 2017. je postavljen za selektora reprezentacije Srbije do 17. godina. Uspeo je ovu selekciju da odvede na Evropsko prvenstvo 2017. u Hrvatskoj. U konkurenciji Nemačke, Republike Irske i Bosne i Hercegovine, Srbija nije uspela da prođe grupnu fazu na Evropskom prvenstvu. Nakon toga je Ognjenović bio selektor i reprezentacije Srbije do 18. godina, a sa te pozicije je smenjen u avgustu 2018.
U martu 2020. je preuzeo bosanskohercegovačkog premijerligaša Zvijezdu 09.

Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

Pratite aktuelne sportske vesti na https://meridianbetsport.rs/

#MeridianSportTV #PriceIzKraja

Meridian TV
41 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Dejan Stanković je bivši srpski fudbaler i reprezentativac i aktuelni šef stručnog štaba Crvene zvezde. Igračku karijeru je završio 2013. u milanskom Interu. Posle povlačenja Save Miloševića postao je kapiten nacionalnog tima. Za reprezentaciju je ukupno odigrao 103 utakmice i postigao 15 golova.

SAŠA ILIĆ - Priče iz kraja #01https://youtu.be/wepi1HyV6ZY?l....ist=PLaeAcSlJ5NXvINn

Fudbal je počeo da trenira u Radničkom iz Nove Pazove, nakon toga nije prošao probu u Zemunu pa je prešao u Teleoptik. Tu ga je zapazio Branko Radović, trener kadeta Crvene zvezde i preporučio svom kolegi Tomi Milićeviću. Dejan je sa 14 godina prešao u Crvenu zvezdu i prošao njene omladinske timove.

Za prvi tim Crvene zvezde je debitovao 11. februara 1995. sa svega 16 godina. Crvena zvezda je slavila 2:1 na gostovanju OFK Beogradu na Omladinskom stadionu, a trener Ljupko Petrović je ubacio Stankovića 15 minuta pre kraja umesto Dejana Petkovića.

Fudbalski kutak - Udarac iz ugla! https://youtu.be/R2xR0Hjzhp4?l....ist=PLaeAcSlJ5NXtjWI

Najbolje partije je pružio u sezoni 1997/98, kada je u prvenstvu na 28 utakmica postigao 15 golova. Sa 21 postignutim golom u svim takmičenjima, Dejan Stanković je bio najbolji strelac Zvezde u ovoj sezoni.

U leto 1998. Stanković prelazi u italijanski Lacio. Stanković je na 41 utakmica za Lacio postigao 9 golova. Lacio je sledeće sezone uspeo da osvoji titulu nakon 26 godina čekanja.

Stanković je bio standardan prvotimac. Prvi deo sezone 2003/2004 je igrao za Lacio na 27 utakmica i postigao 4 gola. Torinski Juventus je bio vrlo zainteresovan za Stankovića i on je bio blizu prelaska u klub, ali se na kraju odlučio za Inter, verovatno zato što je Roberto Manćini u januaru postao trener tog kluba, i potpisao je ugovor na četiri godine. Stanković se odrekao dela para u korist Lacija.

Dolazak Stankovića i Adrijana je popunio prazninu koja je nastala odlaskom Ernana Krespa i Klarensa Sedorfa. Inter je tu sezonu završio na 4. mestu i izborio plasman u Ligu šampiona, uz samo jedan poen više od petoplasirane Parme.

Sledeće sezone Inter je završio na trećem mestu, uz 18 pobeda i čak 18 nerešenih susreta, uz samo dva poraza. Ipak, klub je uspeo da osvoji Kup Italije, pobedom na Romom u finalu. Stanković je postigao ukupno 6 golova na 47 utakmica odigranih za Inter te sezone.

Inter je konačno osvojio skudeto sledeće sezone, nakon što je Juventusu oduzeta titula zbog skandala sa nameštanjem utakmica. Klub je odbranio i kup, opet pobedom nad Romom. Dejan je uspesima Intera doprineo sa 6 golova na 38 utakmica.

Kako je Juventus bio prebačen u Seriju B, a najveći rival Milan je bio kažnjen oduzimanjem 8 bodova pre početka prvenstva 2006-07, Inter je bio glavni favorit za osvajanje Skudeta. Pojačan Zlatanom Ibrahimovićem, Inter je bio ubedljiv i postavio je novi rekord u italijanskom fudbalu sa 17 uzastopnih pobeda. Stanković je na 45 utakmica postigao 16 golova.

Inter je po drugi put odbranio titulu u sezoni 2007/2008. Odlaskom trenera Roberta Mančinija i dolaskom novog trenera Žozea Murinja, nastavak Stankovićeve karijere u Interu je pod znakom pitanja. Tokom leta, Stanković je pregovarao sa Juventusom oko transfera, ali do prelaska u Juventus nije došlo. Iako je Murinjo na početku sezone najavljivao da ne računa na Stankovića, Stanković je ostao standardan u ekipi Intera.

Sa Interom je sporazumno raskinuo ugovor u leto 2013. godine i time je završio svoju profesionalnu karijeru.

Ukoliko vam se video svideo, obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#MeridianSportTV #PriceIzKraja #DejanStankovic

Meridian TV
22 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Pogedajte i ostale Priče iz kraja: https://www.youtube.com/watch?v=wepi1HyV6ZY&list=PLaeAcSlJ5NXvINnx188I6O9rbW8G80zhY&index=5&t=0s

Dejan Savićević, poznat i pod nadimkom Genije, rođen je u Podgorici 15. septembra 1966. godine i bivši je jugoslovenski fudbaler. Od 1986. do 1999. godine je nastupao za reprezentaciju u 56 utakmica i postigao 19 golova. Dobitnik je zlatne značke Sporta za 1991. godinu, a u izboru za najboljeg igrača Evrope 1992 godine zauzeo je drugo mesto.
Savićević je u karijeri igrao u Budućnosti, Crvenoj zvezdi, Milanu i Rapidu. Dva puta je osvojio Ligu šampiona, prvi put sa Crvenom zvezdom 1991, a drugi put sa Milanom 1994.

Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5&index=2&t=0s

Ukoliko vam se video svideo, obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#MeridianSportTV #PriceIzKraja #DejanSavicevic

Meridian TV
32 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Zinedin Jazid Zidan je bivši francuski fudbaler i reprezentativac kabilskog porekla i trener španskog giganta Real Madrida. Zinedin Zidan je bio vezni igrač i dugo godina je bio član reprezentacije Francuske, sa kojom je osvojio Svetsko prvenstvo 1998. i Evropsko prvenstvo 2000. Karijeru je završio u finalu Svetskog prvenstva u Nemačkoj 2006. protiv Italije, gde je bio isključen u drugom produžetku nakon što je glavom u prsa udario italijanskog beka Marka Materacija, ali je i pored toga dobio Zlatnu loptu za najboljeg igrača Prvenstva.

Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5&index=2&t=0s

U svojoj karijeri je igrao za Kan, Bordo, Juventus i Real Madrid. Kada je iz Juventusa prešao u Real Madrid za 76 miliona evra postao je najskuplji fudbaler u istoriji ovog sporta. Sa Realom je osvojio Ligu šampiona 2002. postigavši pobednički gol protiv Bajer Leverkuzena. Zidan je jedini igrač uz Ronalda koji je tri puta izabran za najboljeg igrača sveta po izboru FIFA, a još tri puta se našao među prvih tri.

Ukoliko vam se video svideo, obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#MeridianSportTV

Meridian TV
12 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Ronaldo Luiz Nazario de Lima, poznatiji kao Ronaldo, bivši je brazilski fudbaler za koga se smatra da je jedan od najboljih napadača svih vremena.

Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5

Ronaldo je zaigrao za mladu reprezentaciju Brazila u svojoj 14. godini, a profesionalni ugovor je potpisao sa fudbalskim klubom Kruziero kada je napunio dovoljno godina da može da postane profesionalac.

Do 1993. godine, kada mu je bilo 16 godina, Ronaldo je postigao 59 golova u 57 odigranih utakmica za reprezentaciju Brazila do 17 godina. Već 1994. godine je pozvan da igra za seniorsku reprezentaciju Brazila, ali na Svetskom prvenstvu 1994. godine u SAD nije ulazio u igru.
Izabran je za najboljeg igrača sveta 1996. i 1997. godine.

Profesionalnu karijeru je počeo u Kruzeiru. Međutim, nakon samo 14 odigranih utakmica za ovu ekipu, u kojima je postigao 12 golova, skrenuo je na sebe pažnju skauta holandskog PSV-a. U dve sezone za tim sa Filips arene, Ronaldo je odigrao 46 utakmica i postigao 42 gola. To naravno nije moglo promaći najvećim evropskim klubovima, koji su bili zaintersovani, a najkonkretnija je bila Barselona, pa se Ronaldo 1996. godine seli na Nou kamp.

Iako je u dresu Barselone proveo samo jednu sezonu, to je bilo više nego dovoljno da na Nou kampu ostavi veliki trag, a kako i ne bi ostavio trag kada je u 37 utakmica dao 34 gola. U Barseloni su na kraju sezone odugovlačili sa potpisivanjem novog ugovora sa Ronaldom, što je iskoristio Inter, koji ga je za 19 miliona funti (tadašnji rekord) doveo na Đuzepe Meacu.

Kada je 1997. godine prešao u Inter, svi su očekivali Ronaldov nastavak sjajne golgeterske serije. Na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Francuskoj je briljirao, ali samo do finala. Pod do danas nerazjašnjenim okolnostima, Ronaldo se razboleo uoči finala sa Francuzima, koji su na Stadionu Francuska prosto razbili Brazilce sa 3:0 i tako ih sprečili da odbrane titulu osvojenu četiri godine ranije.

Ronaldo se potom vratio u Inter, gde je nastavio sa sjajnim partijama. Sve do kobne utakmice sa Lečeom, 21. novembra 1999. godine. Ovaj datum se slobodno može uvesti u knjige, kao datum kada je osakaćena jedna od najvećih fudbalskih karijera ikada. Ronaldo je u tom susretu povredio koleno, a ta će ga povreda pratiti do kraja karijere. Na teren se vratio nakon pet meseci pauze, 12. aprila 2000. godine, u utakmici Kupa Italije sa Laciom. Na terenu je proveo sedam minuta, pre nego što je obnovio povredu zbog koje je nakon toga obavio dve operacije i bio odsutan mesecima sa terena. Ipak, vratio se na teren za Svetsko prvenstvo 2002. godine u Japanu i Južnoj Koreji, gde je rešetao protivničke mreže, bio golgeter šampionata i predvodio svoju reprezentaciju do ponovnog osvajanja najvažnijeg fudbalskog trofeja. Prvenstvo u Aziji je označilo veliki povratak Ronalda na najveću fudbalsku scenu.

Posle Svetskog prvenstva u Japanu i Južnoj Koreji veće fudbalske zvezde od Ronalda nije bilo, pa je predsednik Reala Florentino Perez iskeširao 39 miliona za Ronalda i doveo ga u Real. U svom debiju u dresu Reala, Ronaldo je postigao dva gola i odmah nagovestio da nije zaboravio da trese mreže. U svojoj prvoj sezoni u dresu Reala postigao je 23 gola i osvojio titulu prvaka Španije, koja mu je izmakla kao članu Barselone. Naredne sezone je postigao 24 gola i bio najbolji strelac Primere, ali su ponovo usledile povrede i prvi problemi sa debljinom, koji će ga pratiti do kraja karijere. Tadašnji trener Reala Fabio Kapelo sve je manje verovao u Ronalda, a kada je iz Mančester junajteda stigao Rud van Nistelroj, to je bio i definitivni znak da je došlo vreme za rastanak sa Madridom. Ronaldo je 2007. godine, potpisao za Milan u transferu koji je iznosio 7,5 miliona evra.

Međutim, na San Siru je samo na trenutke podsetio na stare dane. Uveliko načet povredama, godinama i problemima sa kilažom, Ronaldo je odigrao 20 utakmica za „Rosonere“ u kojima je postigao devet golova. Već naredne sezone odlučio je da se vrati u Brazil, u Korintijans, gde je donekle došao sebi i podsetio na stare dane. Odigrao je 31 utakmicu za brazilski klub i postigao 18 golova, a onda je u februaru 2011. godine, sa skoro punih 35 godina i zvanično odlučio da prestane sa aktivnim igranjem fudbala.

U penziju je Ronaldo otišao kao jedan od najvećih napadača svih vremena. Svoju prvu Zlatnu loptu je osvojio 1997. godine sa samo 21 godinom, a isto mu je pošlo za rukom i 2002. godine. Kada je završavao karijeru držao je rekord po broju postignutih golova na Svetskim prvenstvima (kasnije je taj rekord oborio Miroslav Klose), a u izboru FIFA-e izabran je u idealan tim svih vremena, gde je u napadu zajedno sa legendom holandskog fudbala Johanom Krojfom.

Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#MeridianSportTV #PričeIzKraja

Meridian TV
10 Pregled/a · 3 godina pre

⁣Pogledajte MeridianSport PODKAST https://www.youtube.com/watch?v=FPHKNYE3N5c&list=PLaeAcSlJ5NXtXsCPrxkqzfgAIGGrL92z5

Milijaš je prošao mlađe kategorije Zemuna, a za prvi tim ovog kluba je debitovao sedam dana pre 17. rođendana, kada je ušao u finišu meča sa Partizanom 2000. godine. U dresu Zemuna je do decembra 2005. odigrao 129 prvenstvenih utakmica na kojima je postigao 17 golova.

U januaru 2006. je potpisao ugovor sa Crvenom zvezdom. Nezvanični debi imao je 20. januara 2006. na Kipru, u prijateljskoj utakmici sa Liteksom, koju su Bugari dobili 2:0

U narednoj sezoni je ponovo osvojio duplu krunu.

Milijaš sa Zvezdom iz dva pokušaja nije uspeo da se stigne do grupne faze Lige šampiona. Prvo je Milan bio uspešniji u poslednjoj rundi kvalifikacija 2006. godine, dok se 2007. godine isprečio škotski Glazgov Rendžers, pa je Zvezda takmičenje nastavila u Kupu UEFA, gde je Milijaš postigao pogodak protiv Bajerna u Beogradu, a crveno-beli su ispustili prednost od 2:1 u samom finišu utakmice i na kraju izgubili rezultatom 2:3.

Crvena zvezda je šampionat Srbije 2007/08. završila bez poraza, ali je imala mnogo nerešenih rezultata, pa je na kraju bila druga, iako je savladala Partizan u 132. večitom derbiju sa 4:1 na domaćem terenu. Milijaš je na tom meču postigao gol iz penala i postavio konačan rezultat, a utakmica je odigrana bez prisustva publike.

Zvezda je loše odigrala sezonu 2008/09. i završila na trećem mestu na tabeli, a Milijaš je bio prvi strelac tima sa čak 18 golova na 33 utakmice u šampionatu.

Debi u seniorskoj reprezentaciji Srbije je imao 6. septembra 2008, u pobedi od 2:0 nad Farskim ostrvima u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. Svoj prvi gol za reprezentaciju postigao je u Beogradu na prijateljskoj utakmici sa Bugarskom, koja je završena rezultatom 6:1. Bio je standardan u kvalifikacijama za Mondijal u Južnoj Africi 2010. godine.

U junu 2009. je potpisao četvorogodišnji ugovor sa Vulverhemptonom. Debi u dresu Vulvsa je imao avgusta 2009. na utakmici protiv Vest Hema, u prvom kolu Premijer lige.

U sezoni 2010/11. je odigrao 23 utakmice u Premijer ligi i postigao dva gola.

U sezoni 2011/12. je odigrao 20 utakmica u Premijer ligi i nije postigao gol. Taman kada se ustalio u startnoj postavi Vulvsa, Milijaš je 27. decembra 2011. dobio direktan crveni karton posle starta nad Mikelom Artetom fudbalerom Arsenala i dobio je tri meča kazne.

U avgustu 2012. je stavljen na transfer listu, a 30. avgusta 2012. je sporazumno raskinuo ugovor sa Vulvsima.

Povratak u Zvezdu
Milijaš se 31. avgusta 2012. vratio u Crvenu zvezdu. Dana 22. septembra 2012. na superligaškoj utakmici i pobedi od 1:0 protiv Hajduka u Kuli, Milijaš je odigrao svoju stotu prvenstvenu utakmicu za crveno-bele. U sezoni 2012/13 je zabeležio ukupno 29 mečeva u svim takmičenjima uz devet golova, od čega je jedan bio pobedonosni u 143. večitom derbiju i to glavom za trijumf rezultatom 3:2.

U narednoj 2013/14. sezoni, Milijaš je kao kapiten bio jedan od ključnih igrača u osvajanju 26. titule prvaka. U pohodu ka svom trećem šampionskom peharu odigrao je 29 utakmica u prvenstvu, najviše u timu uz golmana Bobana Bajkovića i postigao osam golova po čemu je bio treći strelac Zvezde, uz devet asistencija. Računajući sva takmičenja u sezoni 2013/14 zabeležio je 36 odigranih utakmica i devet pogodaka.

Turska i Kina
Dana 26. avgusta 2014. Milijaš je potpisao dvogodišnji ugovor sa turskim drugoligašem Manisasporom.

Drugi povratak u Zvezdu
Krajem januara 2017, se vratio u Crvenu zvezdu. U prolećnom delu sezone 2016/17. je nastupio na jedanaest utakmica.

Na utakmici protiv Javora, odigranoj 17. februara 2018, Milijaš je odigrao svoj 232. meč u Crvenoj zvezdi pa je tako prestigao Dejana Milovanovića i postao igrač sa najviše utakmica za klub od osvajanja evropske titule 1991. godine. U sezoni 2017/18. je osvojio svoju četvrtu titulu sa crveno-belima.

U sezoni 2018/19. Crvena zvezda je izborila plasman u Ligu šampiona, ali Milijaš nije zabeležio nijedan nastup ni u kvalifikacijama ni u grupnoj fazi ovog takmičenja. Na prvenstvenoj utakmici protiv novosadskog Proletera, odigranoj 7. aprila 2019, Milijaš je zabeležio svoj 250. nastup u crveno-belom dresu. U ovoj sezoni je nastupio na samo osam utakmica. Na kraju sezone je osvojio svoju petu titulu, pa je tako ušao u istoriju kao prvi igrač koji je osvojio pet pehara domaćeg šampionata od raspada SFRJ. Poslednji meč u igračkoj karijeri je odigrao 19. maja 2019. u zadnjem kolu Superlige protiv kruševačkog Napretka, kada je i podigao pehar šampiona Srbije.

Ukoliko vam se video svideo, obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#NenadMilijaš #CrvenaZvezda #PričeIzKraja

Meridian TV
72 Pregled/a · 3 godina pre

⁣30. decembra 1977. se rodio jedan mališan u Požarevcu. Sa 9 godina je pokucao na vrata Partizana, i tu zapravo počinje ova priča.

26.oktobra 1996. je bio pozvan da bude na klupi za prvi tim Partizana protiv Borca iz Čačka. Rezultat na toj utakmici je bio 10-0, a Ilić je debitovao ušavši u drugom poluvremenu. To je bio njegov jedini nastup u toj sezoni, a Partizan je te godine uzeo titulu.

Svoj prvi gol postigao je 23. avgusta 1997. u pobedi nad Vojvodinom na Karađorđu 3-2.

U leto 1998. nakon odlaska Ivana Tomića u Romu, Ilić postaje kapiten sa svega 20 godina. Sa novom ulogom, Ilić postaje jedan od najboljih igrača tima i pomaže crno-belima da stignu do titule nakon jedne godine pauze.

U narednim godinama, Ilić je bio vođa tima i postao miljenik navijača. Postigao je pobedonosni gol u finalu Kupa 2001. u pobedi od 1-0 nad Crvenom zvezdom na Marakani.
Takođe je vodio tim do titula 2002 i 2003. U evropskim okvirima, konačno je uspeo da se domogne Lige šampiona sa Partizanom u sezoni 2003/04, nakon što su crno-beli uspeli da izbace Njukasl posle penala.

U zimu 2004. Ilić je pozajmljen Selti iz Viga na šestomesečni period uz opciju potpisivanja ugovora ukoliko zadovolji. Tadašnji trener Selte je bio Radomir Antić a u napadu je igrao Savo Milošević.

U leto 2004. vratio se sa pozajmice u Partizan i preuzeo kapitensku traku od saigrača Vladimira Ivića koji je napustio tim tog leta. Njegov povratak se poklopio sa povratkom dvojice bivših kapitena Partizana, Dragana Ćirića i Ivana Tomića. Sa iskusnim triom, Partizan je imao sjajnu sezonu, osvojivši prvenstvo bez poraza. 25 pobeda 5 nerešenih 0 poraza.

Nakon uspešnog povratka u Partizan Ilić odlazi u inostranstvo po drugi put u karijeri, potpisavši trogodišnji ugovor sa turskim Galatasarajom u julu 2005. Nakon dolaska ponuđen mu je broj 10 ali je on odbio i uzeo svoj dugogodišnji broj 22. Na svom debiju u ligi, 7. avgusta 2005, postigao je dva gola u pobedi od 2-1 nad Konjasporom. Sa 12 postignutih golova, Ilić je bio treći strelac svog tima tokom sezone 2005/06. pomogavši svom timu da dođe do titule šampiona posle četiri godine pauze.

Imao je sjajan početak sezone 2006/07. postigavši 5 golova u prva 4 kola šampionata. U Ligi šampiona je takođe pružao dobre partije postigavši golove protiv PSV-a i Liverpula, ali je Galatasaraj ipak završio takmičenje kao poslednji u grupi.
Nakon što je trener Red bul Salcburga postao Lotar Mateus (koji je trenirao Ilića u Partizanu), odlučuje da potpiše za austrijski tim. Zvanično je prešao u Salcburg u junu 2007. potpisavši trogodišnji ugovor. Svega nekoliko dana nakon Ilićevog dolaska, Mateus je dobio otkaz.

U januaru 2009. je pozajmljen grčkoj Larisi do kraja sezone 2008/09. Svoj jedini gol je postigao u doigravanju protiv AEK-a iz Atine.
Nakon povratka u Salburg, Ilić je imao malo prilika da igra što mu se desilo prvi put u karijeri. U septembru 2009. klub ga je suspendovao nakon što se kladio na Lacio, protivnika svog kluba u Ligi Evrope Ilić je porekao da se kladio na Lacio, ali je priznao da se kladio na ostale mečeve.

Dana 20. januara 2010. Ilić se vratio u Partizan kao slobodan igrač, potpisavši dvoipogodišnji ugovor. Odabran je kao zamenik kapitena koji je bio Mladen Krstajić. Svoj prvi meč nakon povratka odigrao je protiv Borca iz Čačka, na istom mestu i protiv istog protivnika gde je debitovao za prvi tim četrnaest godina ranije.
U julu 2012. potpisao je novi jednogodišnji ugovor sa Partizanom. 30. marta 2014. godine, Saša Ilić je postigao gol protiv OFK Beograda (Partizan pobedio 2-0) i postigao je 119. gol u prvenstvima i prestigao Stjepana Bobeka.
28. avgusta 2014. godine, Saša sa svojom ekipom ulazi u grupnu fazu lige Evrope, nakom pobede nad azerbejdžanskim klubom Neftči Baku. U 147. derbiju u pobedi nad Crvenom zvezdom od 1:0 Ilić je zabeležio svoj 23. nastup u prvenstvenim derbi susretima i na taj način se izjednačio po broju nastupa sa legendom crveno-belih Borom Kostićem. Ispred njih je samo legenda Partizana Momčilo Vukotić koji je odigrao 25 prvenstvenih derbija.
Svoj 700. meč za Partizan je odigrao 9. novembra 2014 protiv Spartaka iz Subotice.
Za reprezentaciju SR Jugoslavije, debitovao je 16. avgusta 2000. na meču sa Severnom Irskom u Belfastu. Standardan član državnog tima postao tokom mandata Ilije Petkovića(2003—2006). Igrao je na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006. gde je postigao gol protiv reprezentacije Obale Slonovače, u porazu od 3-2.
Odigrao je ukupno 37. mečeva za državni tim, postigavši četiri gola. Svoj poslednji meč odigrao je 6. septembra 2008. protiv Farskih Ostrva u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010.

Ukoliko vam se video svideo obavezno ga lajkujte, a ukoliko Vam se sviđa ovakav sadržaj, pretplatite se na kanal i pritisnite zvonce jer će ovakvog materijala biti u budućnosti!

#MeridianSportTV #PriceIzKraja #SasaIlic




Showing 2 out of 2